Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Vinograd temperatura i njen uticaj tokom godine

Vinograd temperatura i njen uticaj tokom godine

Vinograd temperatura i njen uticaj tokom godine – odgovarajuća temperatura odlučuje o kvalitetu berbe.Uticaj temperature na vinovu lozu predstavlja Vam Milinković Jovan

Temperatura zemljišta i vazduha je klimatski faktor koji često ima odlučujuću ulogu u određivanju pogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Otuda temperatura može imati pozitivan i negativan uticaj na rast, razviće i plodonošenje vinove loze. Za osnovne fiziološke procese kao što su fotosinteza, disanje, transpiracija, apsorpcija hranljivih materija i dr., neophodna je temperatura u određenim granicama.

Granice za svaki životni proces su tri kardinalne tačke: minimalna, optimalna i maksimalna temperatura. Pri temperaturama ispod minimalne proces se prekida usled nedostatka toplote, a pri temperaturama iznad maksimalne usled suviška toplote. Optimalna temperatura je ona pri kojoj proces najbrže teče.

Sa povećanjem temperature povećava se intenzitet fotosinteze, a postoje izvesne razlike između sorti. Kod sorti kraćeg vegetacionog perioda intenzitet fotosinteze raste do temperature 20-25 °C kada dostiže maksimum, a nakon 30°C naglo opada. Kod sorti sa dugom vegetacijom intenzitet fotosinteze dostiže maksimum na temperaturi 28-30°C, a naglo opada nakon 35 °C. Na temperaturama 35-40 °C fotosinteza se jako smanjuje, a na temperaturama 45 – 50°C potpuno zaustavlja. Sa porastom temperature raste i disanje do izvesnih granica. Najintenzivnije disanje je na temperaturama od 30-40 °C. Ono se odvija i na temperaturama ispod 0°C smanjenim intenzitetom. Takođe, na temperaturama 45-55 °C disanje naglo opada.

Transpiracija se sa povećanjem temperature povećava, a to dovodi do narušavanja vodnog režima biljke. Kao posledica povećane transpiracije javlja se sagorevanja hlorofila, zatim trajno žućenje i opadanje lišća. Da bi se ocenila pogodnost pojedinih područja za gajenje vinove loze potrebno je znati sledeće temperaturne pokazatelje: srednja godišnja temperatura vazduha; srednja dnevna temperatura za period vegetacije; temperaturna suma u toku godine i u toku vegetacije. Takođe, neophodno je poznavanje temperaturnih suma razvoja vinove loze i učestalost pojava ekstremno visokih i niskih temperatura.

Vinograd temperatura i njen uticaj tokom godine

Vinova loza se gaji u područjima sa srednjom godišnjom temperaturom od 9-21°C. Odvijanje svih životnih procesa vinove loze obavlja se u granicama optimalnih temperatura. Za početak rada korenovog sistema neophodne su temperature od 10°C. Otuda se ova temperatura naziva biološkom nulom vinove loze. Ova biološka nula vinove loze vredi za umerenu klimatsku zonu gde se vinova loza i najviše gaji. Idući ka severnoj zoni gajenja loze, biološka nula ima vrednosti 7-10 °C, a u južnoj zoni gajenja vrednosti su 10-12°C.

pepeljasti groždjani grožđani prihrana vinove organsko vinogradarstvo faze razvoja cvetanje vinove loze vinograd posleNajniža srednja dnevna temperatura koja omogućava cvetanje vinove loze je od 12-14°C, a za sazrevanje grožđa od 15-17°C. Optimalne temperature vazduha za intenzivni porast lastara su od 20-30 °C, za uspešno cvetanje i oplodnju 20-25 °C, za intenzivan porast bobica 25-30 °C što je povoljna temperatura i za sazrevanje grožđa.

Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih poztivnih temperatura u toku godine odnosno vegetacije.

Suma efektivnih temperatura su sume temperatura iznad 10 °C, odnosno iznad biološke nule za vinovu lozu. U pogledu potrebnih temperaturnih suma i suma efektivnih temperatura sorte vinove loze se međusobno bitno razlikuju, a i istoj sorti u različitim arealima potrebne su različite temperaturne sume. Isto važi i za pojedine fenofaze u toku godišnjeg ciklusa razvića vinove loze.

Na bazi potrebne sume aktivnih temperatura od kretanja okaca do pune zrelosti grožda francuski naučnik Gasparen je za uslove juga Francuske, sve sorte podelio na 7 epoha sazrevanja.

Ovakva podela sorti važi samo za konkretne uslove, dok u drugim područjima može imati orjentacioni karakter.

Temperature niže i više od optimalnih negativno deluju na vinovu lozu što se različito manifestuje. Temperature ispod optimaInih u svim fazama razvoja usporavaju procese intenzivnog rasta lastara, cvetanja i zametanja. Do usporavanja i otežavanja ovih cesa dovode temperature niže od 15°C.

Temperature iznad 35 °C negativno deluju na asimilaciju CO2, a time i na proces fotosinteze. Intenzivnije je disanje, potrošnja asimilativa i transpiracija. Još više temperature (iznad 40 °C) izazivaju ožegotine na lšću, lastarima i bobicama. Visoke temperature obično su praćene niskom vlažnošću zemljišta i vazduha, pa u drastičnim slučajevima dovode do dehidratacije čitave biljke i njenog sušenja.

U kontinentalnim uslovima gajenja vinove loze daleko veće štete vinovoj lozi nanose niske temperature. Niske temperature u periodu ekološkog mirovanja, do određenih granica, mogu biti i povoljne. Najveće štete od niskih temperatura javljaju se u pozno proleće, ranu jesen i u toku zime to više na kraju nego na početku zime, što je posledica stanja u kome se nalazi organska materija u tkivima organima vinove loze.

Kada se govori o negativnom dejstvu niskih temperatura na vinovu lozu govori se o dejstvu poznih prolećnih niskih zimskih temperatura ispod -15 °C.

Pozni prolećni mrazevi su najčešćeuzročnici velikih šteta koje se manifestuju u izmrzavanju tek aktiviranih okaca i mladih lastara. Mladi lastari izmrzavaju već na -2,5°C, a okca na -4°C.

Rani jesenji mrazevi izazivaju, zavisno od vremena javljanja, prevremeno opadanje lišća, izmrzavanje lastara, pucanje bobica.Lišće u jesen izmrzava na -4 do -5 °C. Vrhovi lastara izmrzavaju na -2 do -4 °C, a bobice pucaju pod dejstvom niskih temperatura već na -1 do -2 °C.

bolesti vinove loze niske temperature u vinogradu

Niske zimske temperature nanose različite štete u zavisnosti od vremena javljanja, intenziteta kao i dužine trajanja. Od mrazeva istog intenziteta vinova loza više strada krajem i početkom zime nego sredinom zime. Temperature od -15 °C sredinom zime izazivaju izmrzavanje okaca, a veličina štete zavisi od sorte, pripremljenosti loze za zimu i dr. Različite sorte ispoljavaju različitu otpornost na niske temperature, a izdržljivost najotpornijih i najosetljivijih sorti razlikuju se u 5 do 10 °C. U pogledu otpornosti na niske temperature postoje razlike između grupa sorti. Tako je većina stonih sorti manje otporna od vinskih. Sorte zapadno evropske grupe (P. occidentalis) su najotpornije, srednju otpornost imaju sorte poreklom iz basena Crnog mora (P. pontica) i najosetljivije su sorte istočne grupe (P. orientalis). U svakoj od grupa sorti postoji i izvestan broj onih koje ispoljavaju povećanu ili smanjenu otpornost na niske zimske temperature.

Pojedina tkiva i organi vinove loze ispoljavaju različitu osetljivost na niske temperature. Prvo na lastarima izmrzava dijafragma, zatim floemski zraci, parenhim floema, kambijum i na kraju ksilem. U zimskim okcima prvo izmrzavaju glavni pupoljci, a zatim suočice. Koren sorti. V. vinifera L. izmrzava na -5 do -7 °C, a loznih podloga i amurske loze na -7 do -9°C.

Da bi vinova loza uspešno prezimela neophodno je da se obezbede sledeći uslovi: blagovremeno sazrevanje lastara i stupanje zimskih okaca u fiziološko mirovanje, pravilno sazrevanje tkiva lastara i pravilno kaljenje biljnog organizma.

Posledice negativnog dejstva niskih temperatura mogu se ublažiti primenom različitih agrotehničkih mera. To su sve mere koje doprinose boljem sazrevanju i pripremi tkiva i organa za prezimljavanje.

Termički koeficijent određuje toplotne karakteristike klime jednog područja što govori o pogodnostima uslova za uspešno gajenje vinove loze. Vrednosti veće od 15% označavaju karakteristike maritimne klime u kojima su toplotni uslovi povoljniji. Vrednosti manje od 15% sve do negativnih vrednosti označavaju karakteristike kontinentalne klime. Sto su vrednosti niže kontinentalnost klime je izraženija, a povoljnost topolotnih uslova slabija.

Pročitaj i ...

poljoprivreda 22. veka

Mašinsko orezivanje vinove loze – daleka budućnost?

Mašinsko orezivanje u vinogradu štedi vreme i novac, ali ...