Najnovije vesti
Početna » Vinogradarstvo » Vinograd – zemljište kao važan faktor izbora za uzgoj

Vinograd – zemljište kao važan faktor izbora za uzgoj

Da bi Vam bio uspešan vinograd, zemljište ima veliku važnost. Za vinovu lozu se obično kaže da nije veliki probirač zemljišta. Ipak, prijem, porast i razvoj kalemova i rodnost vinograda, između ostalog, u velikoj meri zavise od pravilno pripremljenog zemljišta.

Pre privođenja zemljišta kulturi vinove loze, treba uraditi agrohemijsku analizu. Uzorku se određuje ph, sadržaj CaCO3, humus, sadržaj N, P i K. Na osnovu rezultata vrši se meliorativno đubrenje zemljišta na kome se želi podići vinograd (humifikacija, popravka ph vrednosti, korigovanje sadržaja mikro i makro elemenata i sl…). Humifikacijom se sadržaj organske materije u zemljištu dovodi na nivo oko 3% što je optimalno za vinovu lozu. To se sprovodi unošenjem dobro zgorelog stajnjaka, treseta, komposta glistenjaka, gajenjem i zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje. Za povećanje sadržaja humusa u zemljištu za 1% do dubine zemljišta 30 cm potrebno je dodati 40 – 60 t/ha stajnjaka. Ovu količinu stajnjaka može zameniti 3-4 puta manja količina treseta. Stajnjak sadrži oko 20% organske materije dok je treset znatno bogatiji i sadrži do 80%. Količina organske materije u biljkama za zelenišno đubrenje iznosi prosečno do 15%.

Vinograd – zemljište kao važan faktor izbora za uzgoj

Osim uz primenu organskih đubriva, obogaćivanje zemljišta biogenim elementima se postiže i unošenjem mineralnih đubriva pre, ili za vreme rigolovanja. Za postizanje visokih prinosa grožđa vinovoj lozi je potrebno 15-30 mg čistog fosfora i 25-50 mg čistog kalijuma na sto grama vazdušno suvog zemljišta. Pri čemu meliorativnim đubrenjem u jesenjem periodu azot ne treba dodavati pa se u cilju toga koriste kompleksna mineralna đubriva kod kojih je prvi broj nula ili što manji (0:20:30, 8:16:24, 8:4:24 i sl.). Količine su oko 500- 600 kg/ha. U toku vegetacije potrebno je nađubriti azotnim đubrivima, obično u dva navrata.

Posle đubrenja, zemljište se duboko obrađuje, rigoluje. Rastresita i plodna zemlja prenosi se na dubinu, gde će se razvijati najveća masa korena vinove loze. Dubina rigolovanja je različita.

  • U hladnijim predelima, na težim zemljištima treba rigolovati na 60-80 cm.
  • U toplijim krajevima, na lakim, kamenito-šljunkovitim i peskovitim zemljištima potrebno je nešto dublje rigolovanje, na 80-100 cm.

Kada se vinova loza sadi u jesen, zemljište se rigoluje u julu, najkasnije sredinom avgusta. Za sadnju loznih kalemova u proleće agrotehnička mera rigolovanja zemljišta se obavlja od avgusta do kraja septembra. Tokom leta tj. zime zemljište je izloženo dejstvu ekstremno visokih tj. niskih temperatura, što odlično utiče na stvaranje mrvičaste strukture. Treba voditi računa da se rigolovanje ne vrši kada je zemljište previše suvo (izbacuju se velike grudve koje se teško usitnjavaju) ili vlažno, kao ni smrznuto (dolazi do narušavanja vodno-vazdušnih osobina zemljišta). Nakon rigolovanja priprema zemljišta se nastavlja tanjiranjem i freziranjem.

Sneška Novković

PSSS Kragujevac

 

Pročitaj i ...

kiseline grozd

Kiseline u bobici grozda za dobro vino

Bez povoljnih kiselina nema ni kvalitetnog vina. Odnos kiselina i šećera u bobici određuje dobro vino.