Vinski car – Cabernet Sauvignon za mudre vinare

Vinski car – Cabernet Sauvignon. Visok sadržaj taninskih materija, koncentrovana, kompleksna primarna aroma, pulpa bogata šećerom i kiselinama, odnosno sastav bobice, čine Cabernet Sauvignon idealnom sortom za vinifikaciju i proizvodnju vina različitih stilova. Ova sorta najčešće daje vino intenzivno crvene rubin boje koja može prelaziti u ljubičastu.

Kada se spomenu crvena vina, koja sorta Vam je prva asocijacija? Cabernet Sauvignon, naravno. Car među crvenim vinima, kako ga još nazivaju. I Bordo, njegova postojbina koja je ceo region proslavila. Doduše, proslavio je evropska vina, ali i neke uslovno rečeno nove regije, svoje osvajanje svetskog tržišta započele su upravo crvenim vinima Cabernet Sauvignona. Pre svih, Kalifornija, Čile, Južnoafrička Republika…

No, krenimo od početka, tačnije od postanka. Zanimljivo je da Cabernet Sauvignon uopšte nije naročito stara sorta. Naprotiv, a pogotovo nije star u odnosu na stečenu slavu. Nastao je spontanim (prirodnim) ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignona belog, početkom 17. veka, što je i dokazano 1996. godine na Univerzitetu Dejvis u Kaliforniji. Grupa američkih naučnika sa UC Davis’s School of Viticulture and Enology, dokazala je putem DNK analize da je Cabernet Sauvignon nastao pukim slučajem, ukrštanjem Cabernet Franca i Sauvignon Blanca, oko 1600. godine. To je bilo daleko od ranijih pretpostavki kako ova loza vodi poreklo od drevnih sorti (Biturica) kojima su se vinu skloni antički Rimljani okrepljivani tokom vrelih dana i zabava u Koloseumu.

Sorta velikih mogućnosti

Ali, da li se bilo šta na ovome svetu događa slučajno? Ubeđeni smo da je odgovor na ovo pitanje negativan. „Slučajnim“ ukrštanjem, ljudskom rodu je podarena fantastična sorta vinove loze ogromnih mogućnosti. Uzgaja se širom sveta na velikim površinama, od njega se spravljaju milioni hektolitara vina. Uzgaja se u najrazličitijim podnebljima, ali smatra se da najbolje rezultate daje na siromašnim, dubokim, šljunkovitim terenima u nešto toplijim mezoklimatima. Jedan od ključnih razloga zašto Cabernet tako dobre rezultate daje u Bordou je sastav zemljišta. Rastresito zemljište i vinogradi na padinama (nagnuti tereni) preduslov su za dobru drenažu, zbog čega je loza prinuđena na intenzivniji razvoj korenovog sistema, dalje u dubinu.

Cabernet je sorta koju karakteriše duža sezona sazrevanja, značajno duža u poređenju sa Merlotom i Caberne Francom. S obzirom na to da se uzgaja u različitim regijama, sa najrazličitijim klimatskim karakteristikama, razlikuju se i arome finalnih vina.

Grozd je mali i zbijen. Bobica je mala, srednje okrugla, tamno obojena i debele pokožice teget-ljubičaste boje. U optimalnim uslovima dozrevanja veoma je aromatična. Visok sadržaj taninskih materija, koncentrovana, kompleksna primarna aroma, pulpa bogata šećerom i kiselinama, odnosno sastav bobice, čine Caberne idealnom sortom za vinifikaciju i proizvodnju vina različitih stilova. Ova sorta najčešće daje vino intenzivno crvene rubin boje, koja može ponekad preći u ljubičastu. Vino je izuzetno ekstraktivno sa visokim procentom alkohola, dosta je aromatično, a blendiranjem sa drugim sortama znatno se povećavaju organoleptička svojstva ovog vina koje ima posebnu moć poboljšavanja kvaliteta pri starenju. Pored robusnosti Cabernea, oseća se i sklad i uz umerenu punoću, tu je i mnoštvo tanina i žive kiseline koje pojačavaju ukus.

Snažno telo i voćne arome

Uopšte uzev, Cabernet je puno vino, snažnog tela sa aromama crnog voća i začinskim aromama koje variraju od crnog do zelenog bibera. Razlika u aromatskom kompleksu uslovljena je, pre svega, uslovima uzgoja grožđa. Može se reći da bordoške Cabernee karakterišu više herbalni, začinski i cvetni mirisi, negoli voćni. Osete se arome širokog spektra – dok su vina mlada to su note crnog bobičastog voća (kupine, crne ribizle, borovnice), zatim višnje i trešnje, kao i čokolade, a u zrelim vinima razvijenog bukea srećemo note duvana, tartufa, kedra, kože i zemljanih aroma.

Vinski car –  Cabernet Sauvignon za mudre vinare i gurmane

Odležavanje u novoj hrastovoj buradi pitanje je kompromisa. Zbog čega? Bogata taninska struktura podrazumeva dugo sazrevanje u drvenim buradima, ali zbog različitosti stilova, kao i potencijalnih herbalnih aroma u vinima iz hladnijih krajeva, neka vina su sa manjim uticajem hrastovine. Dešava se u praksi da vina Caberne Sauvignona odleže i više godina pre plasiranja na tržište.

Cabernet Sauvignon je jedno od najkompleksnijih i najslojevitijih vina, te zbog snage tanina i začinskog karaktera iziskuje masniju i puniju, bogatiju hranu. Visok sadržaj tanina, veoma često i značajan doprinos hrastovine, te viši sadržaj alkohola, u zavisnosti od stila karakterističnog za svaku regiju ponaosob.

Imaju podjednako važnu ulogu u izboru jela za uparivanje. Kada su vina mlada, svi od navedenih elemenata su na vrhuncu snage, ali vremenom, odnosno sazrevanjem, vino omekšava. Iako ima afinitet za uparivanje sa crnom čokoladom, treba izbegavati serviranje vina od Caberneta uz čokoladne deserte, koji umanjuju voćnost vina.

Strpljivo slagan mozaik

Što se tiče Cabernet Sauvignona sa ovih područja, preporučujemo Vam odlično vino iz Podruma Radovanović, koje datira još od pre dve i po decenije, kada je Miodrag Radovanović odlučio da obnovi dedino imanje i zasadi svoju prvu lozu u Krnjevu.

Vinarija Radovanović obrađuje 12 hektara pod Cabernet Sauvignonom, sa godišnjom proizvodnojm ovog vina od oko 70.000 litara. Nektar iz ove vinarije bez problema dolazu do kupaca na tržištima Srbije, Crne Gore, BIH, Belgije, Austrije, Nemačke, Australije, Danske, Rumunije, Francuske…

Kockice ovog vinskog mozaika pažljivo i strpljivo su slagane, da bi danas Podrum Radovanović bio jedna od najuglednijih privatnih vinarija u Srbiji. Ovaj podrum za odležavanje vina dom je za 500 barik buradi, izrađenih od francuskog, američkog i srpskog hrasta. Stalnim eksperimentisanjem sa odležavanjem u različitim buradima, igra se igra čiji se rezultat uvek strpljivo čeka, a to je – vrhunsko vino, u konkretnom slučaju odlični Cabernet Sauvignon.

izvor: Wine&Fine