Dud nekad beše naše blago – posadite ga

Dud nekad beše na šorovima – danas je zaboravljena vrsta. Nekada je krasio salaše širom Vojvodine. Mnogi se rado sećaju letovanja kod rođaka na selu i slatkih plodova duda. To je drvo je do 20 metara visoko sa okruglastom, bogatom krošnjom. Kora je duboko ispucala. List je širokojajast, nazubljenog oboda. Složeni plod je cvast srasla u jedno plodište, dudinju (nalik kupini), slatkog ukusa, bez izražene arome i kiselosti te široke palete boja – od bele, ružičaste, crvene, crvenocrne, crnoljubičaste do crne.

Dud je dugovečno drvo s bujnim porastom – krošnjom. Odgovaraju mu klimatski i drugi uslovi u većini naših krajeva. Dostiže starost od 200 do 300 pa čak i 500 godina. Mada se stručno zove beli dud (Morus alba l.), njegovi plodovi mogu biti  bele. ružičaste i crne boje. Neke sorte i hibridi duda daju plod vrlo prijatnog ukusa, koji sadrži  šećere,  a naročito mikroelemente, te vitamine C, B2 i P

Dud nekad beše naše blago

U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, naročito sok crnih dudinja, koji deluje i antiseptično.

U korejskoj tradicionalnoj medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju čaj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema. Prašak od kore duda upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašćivanje rana, a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska.

U Kini je kora duda sastojak biljnih smeša za lečenje šećerne bolesti. U zapadnoj Evropi i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišće koje se ponegde kao prašak posipa po hrani (npr. varivu).

U svom dvorištu nađite mesto da posadite dud, radovaće se deca slatkim plodovima.

Za starije dud može biti dobar razlog da se sakupe plodovi i posluže za proizvodnju rakije – dudare, koja je bila, u prošlom veku, na stolu u svakoj kući u Vojvodini – da dočeka goste. Živeli!