Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Dunja berba na vreme garantuje dobar period čuvanja plodova. Plodovi dunje se beru od kraja septembra do kraja oktobra. Zrelost za konzumnu upotrebu ne dostižu na stablu već za 1-2 meseca po berbi. Plodovi dunje su fiziološki zreli kad dostignu maksimalnu krupnoću za dotičnu sortu, kad dobiju žućkastu ili žutu boju i kada se lako otkidaju sa rodnih grančica. Plodovi dunje kao konzumno voće beru se u fiziološkoj zrelosti, a ako se beru za preradu onda se beru u punoj zrelosti. Ako se plodovi dunje beru pre fiziološke zrelosti nastaju veliki gubici (do 1% dnevno), kvalitet je slabiji, plodovi se ne mogu dugo čuvati, a ako se čuvaju znatno je veći kalo (gubitak mase). Takođe i pri kasno ubranim plodovima štete mogu biti velike zbog prekomernog opadanja ploda i fizioloških bolesti .
Vreme berbe dunje najčešće se određuje po boji pokožice i lakoći odvajanja plodova od grana. Međutim može se odrediti na osnovu broja dana od punog cvetanja do tehnološke zrelosti ploda, kao i lakoće skidanja malja sa ploda (sa zrelih plodova malje se teže skidaju). Dunju treba brati po suvom i lepom vremenu od donjih grana i postepeno prelaziti na više, pri čemu se otpadanje plodova svodi na najmanju moguću meru. Berba se obavlja rukom tako što se plod obuhvati celom šakom pa malo podigne i uvije i tako odvoji od grančice. Dunje za upotrebu u svežem stanju pakuju se u ambalažu od drveta (holandeze) u kojima se plodovi slažu u jednom sloju. Plodovi za preradu mogu se prevoziti u rinfuznom stanju u boks paletama ili plastičnim jabučarima.
Plodovi dunje mogu se čuvati 3 meseca na 0-20 C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90% uz prethodnu dobru zaštitu u voćnjaku i tretiranje plodova fungicidima pre unošenja u hlađeno skladište.
Imajući u vidu da se dunja bere kasno u oktobru mesecu kada su prošle visoke temperature, plodovi se mogu relativno dobro čuvati u dobro provetrenim podrumima ili sličnim prostorijama do početka januara pa čak i do marta u zavisnosti od sorte. U toku čuvanja dunje na plodovima se mogu javiti fiziološka i gljivična oboljenja.
Dunja berba plodova i pravila skladištenja
Od fizioloških oboljenja su najčešće tamnjenje mesa, gorke pege i pege slične gorkim pegama koje prouzrokuju neki virusi. Od gljivičnih oboljenja najčešća je meka trulež (prouzrokovač Penicullium expansum).
Unutrašnje tamnjenje – Javlja se najčešće posle 30 dana čuvanja, u delu ploda ispod pokožice u obliku dela prstena, poluprstena ili prstena različite širine. U poodmakloj fazi cela površina poprečnog preseka je tamne boje, dok se na pokožici ne uočavaju nikakve promene. Pravovremena berba i što kraće čuvanje su prevencija ove fiziološke bolesti.
Gorke pege – Fiziološka bolest koja nastaje u voćnjaku ali se ispoljava tek u skladištu. Manifestuje se u vidu okruglastih, tamnozelenih, mrkih ređe do skoro crnih depresija na pokožici ploda koje su katkad oivičene zelenom bojom. Ispod njih se nalaze nekrotirane parenhimske ćelije mesnatog dela ploda koje su sunđeraste, žilavije i zbijene strukture. Gorke pege se najčešće javljaju u predelu čašice i ne proširuju se. Kao osnovni uzrok pojavljivanja gorkih pega smatra se nedostatak Ca u plodu.
Poznato je da kalcijum dospeva u plod ksilemskim uzlaznim tokom te je snabdevenost ploda Ca dobra ukoliko pritiče dovoljno vode i hranljivih materija za rast letorasta i razvoj ploda. Međutim u slučajevima nedovoljne snabdevenosti vodom nedovoljna je aktivnost i ksilemskih elemenata a kako se kalcijum ne može translocirati iz lišća u plod floemskim putem i to dovodi do deficita Ca u plodu. Deficit Ca u plodu je najčešće izražen u sušnim godinama.
Dokazano je da ukoliko se količina Ca u plodu smanji ispod kritične granice propustljivost ćelijske membrane se povećava i Mg zamenjuje Ca u membrani, a deo Ca se premešta u druge organe. Usled navedenih poremećaja dolazi do odvajanja vode iz plodova, do velikih povećanja koncentracije K, Mg i organskih kiselina, što dovodi do poremećaja ćelija i nastajanja nekrotičnih mesta, gorkog ukusa usled obilnog nagomilavanja magnezijum-sulfata.
Gorke pege se mogu izbeći pravilnom ishranom, ravnomernim snabdevanjem vodom,prskanjem sa CaCl2 i Ca (NO3)2 u više navrata i pravovremenom berbom.
Plodove treba brati u optimalnom stepenu zrelosti, jer se na rano ubranim plodovima gorke pege znatno ranije i intenzivnije pojavljuju. Posle berbe plodovima treba obezbediti optimalni režim čuvanja pri čemu posebno treba obratiti pažnju na vlažnost vazduha.
Plutaste pege – Slične gorkim javljaju se kao posledica napada virusa. Mogu se naći neposredno uz površinu pokožice i sloju 1-2 mm ispod nje. Pored toga dublje u mesu ploda može se sresti nekrotično tkivo koje podseća na gorke pege. Plodovi sa ovim oboljenjem su sitniji i deformisani.
Meka trulež (Penicillium expansum) – Najčešće se javljaju na potpuno zrelim plodovima. Kad se bolest razvije, ceo plod postaje vodenast vrlo mekan i pri dodiru puca uz curenje soka. Ova bolest se može sprečiti pravovremenom berbom, pažljivim manipulisanjem plodovima i čuvanjem na odgovarajućoj temperaturi.
Suzana Jerkić Dipl. ing. poljoprivrede – smer voćarstvo i vinogradarstv
