Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Kupina i malina ove sezone očekuju dobru poziciju na tržištu. Interesantno je da kupina ima ovoga proleća visoku tražnju u zemljama EU. Dobar signal za naše uzgajivače?
Malina je naše crveno zlato, ali… Daleke 2015. godine smo bili svetski šampioni u proizvodnji – 109.742 tone. Sada se toga samo sećamo jer malina sada rodi godišnje 55.000 – 60.000 tona sa 14.000 do 15.000 hektara.
Prošle sezone je cena u otkupu bila od 210 – 230 dinara za kilogram. Izvoz je bio vredan više od 230 miliona evra. Izvoznici su morali da ispune ugovore koje su zaključili sa ino-kupcima pre berbe 2020. godine, ali nisu ostali bez zarade. Izvozne cena je bila iznad 2,50 evra za kilogram. Ove sezone se dešava da hladnjačari “jure” uzgajivače malina i nude – okvirno 230 dinara za kilogram, ali to neće biti dovoljno za malinu prve klase ovoga leta.
Kupina i malina hit ovoga leta
Tokom poslednjih tri godine izvoz maline (uglavnom zamrznute – više od 93% izvezene maline) je činio od 24 – 27% od ukupnog izvoza voća iz Srbije. To nije bilo dovoljno da se Ministarstvo poljoprivrede Srbije odluči da malinu proglasi strateški važnim proizvodom. Prošle godine je komisija Ministarstva poljoprivrede odredilo proizvođačku cenu maline oko 140 dinara za kilogram. Ove sezone je nevreme, sneg i led dodatno umanjio očekivani prinos i pitanje je da li će izvoz dostići 200 miliona evra vrednosti. Veći troškovi sredstava za zaštitu maline, đubrivo i visoke nadnice beračima će dodatno povećati proizvođačku cenu 2021. godine.
U zemljama EU (koji čine više od 80% od ukupnog izvoza maline iz Srbije) je potražnja izrazito velika. Cene koje izvoznici postižu su iznad 2,60 evra za kilogram tako da hladnjačari imaju šansu da plate uzgajivačima maline i višu cenu od 230 dinara za kilogram, jer je 25% zarade sasvim dovoljno da pokriju troškove i ostvare zaradu. Potrošnja maline u EU je za poslednjih 15 godina porasla dva puta.
Kupina je proteklih sezona bila potcenjena i cena je bila ispod proizvođačke cene. Prošloga leta je početna cena bila nešto povoljnija (100 dinara za kilogram) jer je i izvoz kupine dobio na vrednosti, zatim je cena opet bila niža od cene koštanja kupine u proizvodnji. Tražnja na tržištu EU je porasla, dok su neki proizvođači ostvarili dobru zaradu izvozom SVEŽE kupine na rusko tržište. Profit su imali samo proizvođači koji su imali prodaju direktno kupcu, bez hladnjačara kao posrednika. Cena od 60 dinara za kilogram će doneti dalje smanjenje površina pod kupinom – sada se procenjuje da se kupina gaji u Srbiji na oko 1.300 hektara.
Svake sezone dolazimo do saznanja da prerada maline i kupine može doneti veću zaradu, uz bolju promociju domaće potrošnje jer se malina kod nas konzumira oko 1 kilogram godišnje po stanovniku, dok je to u Nemačkoj, i Francuskoj po 10 kilograma po stanovniku godišnje. Izvoz sveže maline – da dostigne 12% od godišnjeg izvoza bi uvećalo devizni priliv za 10 miliona evra.
Petar Jovičić
