Rodilo 12 tona krušaka po hektaru, može li 40 tona?

Opet o kruškama i koliko može doneti berba, u Srbiji rodilo 12 tona po hektaru a kao primer navodimo kooperativu iz Italije koja beleži i 40 tona krušaka po hektaru. Kako im to uspeva? Nova znanja, udruživanje i predan rad su uslovi tog uspeha.

Verovatno smo svi čuli da jabuke rode 50 – 90 tona po hektaru u Evropi. Pitali smo se može li to biti i u Srbiji? Neki su vrteli glavom, drugi su radili i sada imamo voćnjake koji rode upravo tako – redovno rode više od 50 tona po hektaru. Čeka se dan kada će neki od voćara probiti granicu i uspeti da ubere 100 tona sa hektara. U Srbiji kruška rađa 12 – 14 tona po hektaru kod sistema guste sadnje i uz sve agrotehničke mere. U Evropi se postižu prinosi koji su dva, tri puta veći. Možemo li to i mi? Za jabuku nisu verovali pa ipak…

Pročitajte i : Kruška investicije

U Italiji se kruška gaji na oko 31.000 hektara i godišnje se proizvede oko 770.000 tona kruške. Nije samo jabuka ono po čemu prepoznaju Italiju na tržištu voća. Kooperativa OPERA iz Ferrare je sada već brend, ali su osnivači počeli sa malo hektara i idejom da i kruška može da donese veći prihod ako se udruže nauka i posvećen rad.

Pre 25 godina je posađen prvi voćnjak sa kruškom na MC podlozi, uz razmak između sadnica od 50 centimetara!? Kakvo je to svetogrđe bilo tada. Uobičajeno je da se razmak odredi na 150 centimetara, a ne 50 centimetara! Probalo se sa raznim načinima rezidbe, navodnjavanje, đubrenja ali se prinos zaustavio na 25 – 30 tona po hektaru. Želeli su više. Novi zasadi su bili pravi šok – razmak između sadnica samo 30 centimetara i to je bio pravi pogodak. U gustom načinu sadnju naglasak je na snazi i razvoju korena koji će moći da iznese bogat rod i da pri tome ne ugrozi kvalitet plodova. Slabo bujna podloga, ali bogatstvo plodova je dobitak za voćara.

Gaji se Abate Fetel, najzastupljenija sorta, koja uz 12.000 sadnica na hektaru daje 4 do 4,5 kilograma po stablu. To Vam je 15 – 16 krušaka po 250 grama težine. Izračunajte sami koliko je prinos po hektaru. Tu je još i Conference.

Optimalan rod sada članovi kooperative smatraju da je 50 tona po hektaru! Može li i više? Kada se pogodi dobra godina, uz malo bolesti i manji broj štetočina tokom sezone, i sve se uradi po savetu stručnjaka može da rodi i 70 tona po hektaru. To se retko dogodi, ali je moguće.

Kako sve to prodati na tržištu? Osnivanjem udruženja su dobili mnogo: lakši pristup tržištu kao veliki proizvođač (kvalitet, količina i kontinuitet u snabdevanju), niže troškove u nabavci repromaterijala, niže troškove proizvodnje i stvaranjem brenda OPERA su postali prepoznatljivi kupcima. To je bilo finale dugog puta. Čak se i u Srbiji može naći njihova kruška Abate Fetel u marketima.

Rodilo 12 tona krušaka

Zar mi ne možemo da usvojimo deo ovoga znanja i proizvedemo 24 tone po hektaru kvalitetne kruške? Ne moramo imati 50 tona po hektaru. Cena na tržištu će biti prihvatljiva jer imate više plodova po hektaru jer direktni troškovi proizvodnje ne rastu direktno proporcionalno sa povećanjem prinosa. Sa malo većim ulaganjem od osnovnog dobijate više od uloženog na kraju berbe.

Osnivanje udruženja, specijalizovano za proizvođače kruške, bi mnogo doprinelo ostvarenju toga cilja. Brend kruške iz Srbije se dugo i teško stvara, ali krajnji rezultat će opravdati ulaganja – domaće tržište kupuje u marketima krušku iz Italije i plaća je 140 dinara za kilogram – zar mi ne umemo da to isto uradimo, ali uz našu cenu prozvodnje i što da ne, i izvezemo kruške u Italiju?

Pogledajte sajt udruženja OPERA kako to može da se dobro uradi. operalapera.it/en

Petar Jovičić