Najnovije vesti
Početna » Sajmovi u regionu » Savetovanje voćara – poruke stručnjaka

Savetovanje voćara – poruke stručnjaka

Savetovanje voćara, Novi Sad – Poruke stručnjaka – na Savetovanju u Novom Sadu  prisustvovalo je više od 700 u?esnika koji su pažljivo slušali savete profesora i voćarskih poslenika. Prof. dr Zoran Keserović je u svom izlaganju ukazao na značaj povećanja proizvodnje koštičavog voća.

Prof. dr Zoran Keserović je napomenuo da izvoz koštičavog voća predstavlja mogućnost daljeg razvoja i povećanje količina za izvoz, samim tim i povećanje deviznog priliva. Tokom 2015. godine

  • izvoz trešnje doneo je više od 5 miliona US dolara,
  • šljive – 18 miliona US dolara,
  • kajsije – 5,8 miliona US dolara.

Naglasio je da se mora primeniti savremena tehnologija u uzgoju i time omogućiti da gajenje koštičavog voća postane visoko profitabilna grana. Da bi se to ostvarilo potrebno je ispuniti određene uslove:

  1. primeniti nove sorte

  2. saditi bezvirusne sadnice

  3. knip sadnice

  4. rejonizacija ( ne gajiti kajsiju u ravnici )

  5. navodnjavanje

  6. zaštitne mreže ( od sunca, grada , kiše – kod pucanja trešanja )
  7. zelena rezidba

  8. integralna proizvodnja

Savetovanje voćara – poruke stručnjaka

ŠLJIVA – rod šljiva opada iz godine u godinu.

738.000 tona     2013.

411.000 tona      2014.

312.000 tona     2015.

Razlog tome je ekstenzivan način uzgoja, problem bolesti šarka šljive i slaba primena intenzivnog načina uzgoja.

U ogledima je , primenom svih uslova agrotehnike u trećoj godini postignut prinos od 10 tona po hektaru. potrebno je promeniti sortiment – posaditi sortu Top pet – rodna, Brix 22, randman 0,94. čine se napori da naša požegača  postane više otporna na virus šarke šljive.

TREŠNJA – nove tehnologije, gusta sadnja na podlozi gizela 5 i gizela 6. Oblik gajenja je španska zavesa. Razmak je 4×2 m ( 1.250 sadnica po ha ) i 4×1,5 m ( 1.667 sadnica po ha ). Druge godine gajenja rađeno je rovašenje. Sada je zasad u četvrtoj godini gajenja. Sorte su

Kordia – prinos 16 tona po ha

Svit hart – prinos 18 tona po ha

Merčant – prinos 12 tona po ha

Novi zasadi će biti posa?eni u razmaku 4×0,60 m i 4×1,5m.sorta Kordia na podlozi gizela 5, kosa sadnja ili španski grm.

TREŠNJA SWEET HART – Poreklo: Kanada

Vreme cvetanja: rano do srednje rano

Nastala ukrštanjem: Van x New Star

sazrevanje: početkom jula, oko 30 dana nakon sorte Burlat

Rodnost: vrlo velika i redovita

Stablo: srednje do jake bujnosti sa širokom krošnjom

Plod: srednje krupan do krupan, prosečne mase 9 g, okruglasto-srcolikog oblika

Boja ploda: intenzivna, sjajnocrvena

Meso ploda: svetlocrveno, vrlo čvrsto, vrlo ugodnog i slatkog okusa, dobrog kvaliteta

Oprašivači: samooplodna

KAJSIJA – raste izvoz kajsije, ove godine je obrano 5.300 tona. Izvozom je ostvareno 5,8 miliona US dolara i moguće je njegovo povećanje jer tražnja postoji.

Uslovi uspeha, po kazivanju profesora Zorana Keserovića , je poštovanje rejonizacije (na visinama iznad 160 metara nadmorske visine) , zelena rezidba, navodnjavanje, dobro podmirenje potrebe kajsije za kalijumom, minimum 4 sorte na jednom vo?njaku. Treba obratiti pažnju na gajenje kasnijih sorti ( manja opasnost od mrazeva ).

Preporuka – Sorte NS 4,NS 6,  Novosadska rodna,DM1

Novosadska kasnocvetna – Poreklo:  Spontani sejenac izdvojen 1980. godine iz semena sorte Ambrozija u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Selekcioneri su Bogoljub Đurić i Zoran Keserović.

Osobine biljke – Prema nekim biološkim osobinama znatno se razlikuje od izdvojene sorte i to u pozitivnom smislu.

Stablo je srednje bujno i formira obrnuto kupastu krunu. Rodi na svim kategorijama rodnih grančica, ali pretežno na kratkim, koje se nalaze čak i na primarnim granama i produžnici. Vrlo je rodno i počinje da rađa u trećoj godini, a osmogodišnja stabla daju prosečan prinos 35-65 kg plodova.

Cveta kasno 2-4 dana posle mađarske najbolje. Počinje da cveta najranije 25. marta, a cvetanje u Vojvodini završava najkasnije 23. aprila.

Plod

Plod je srednje krupan do krupan, jajastog oblika, pri vrhu malo spljošten. Pokožica je svetlonarandžasta, sa malo rumenila na sun?anoj strani (10-15%). Meso je čvrsto, bledonarandžasto, osvežavajuće sa blagom aromom. Sadrži od 17-20% suvih materija. Koštica se lako odvaja od mesa, srednje je krupna, prosečne mase oko 3,8 g. Jezgra je slatka, randman koštice je oko 6,6%. U kišnim godinama pred berbu plod napada monilija.

Vreme zrenja

Plodovi sazrevaju 4–5 dana posle Mađarske najbolje.

foto pixabay.com

Savetovanje voćara – poruke stručnjaka

Pročitaj i ...

jagode berba marmolada siva trulež jagode jagoda sadnja

Sadnja jagoda tokom letnjih meseci je dobra ideja

Sada je pravo vreme da sadite jagode koje će se dobro ukoreniti i doneti bogat rod u maju 2021.