Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Srbija izvoz voća – Rodilo nam voće, grane se povijale od roda, ali izvoz voća manji. U prvih osam meseci ove godine, beležimo pad izvoza voća u Rusiju – delom zbog reeksporta i kvaliteta voća, delom zbog konkurencije ( Turska, Iran, Kina …) koja nam preotima deo tržišta.
Izvoz u prvih 8 meseci beleži pad sa 113.000 na 71 ,000 tona; izvoz bresaka i nektarina pao je sa 34,600 na 20,600 tona; trešanja sa 8,000 na 4,700 tona, izvoz višnje je treći sa 3,100 i pad na 2,300 tona; izvoz jagode beleži pad sa 10,400 na 9,100 tona. Vrednosno izvoz beleži pad na 159 miliona US dolara ( manje za 17% ).
Kina beleži u istom periodu rast izvoza voća za 51% i dostiže vrednosti od 257 miliona US dolara, Turska takođe beleži rast izvoza voća za 38%, dok Iran je zabeležio porast izvoza voća za 210% !! Veliko je rusko tržište voća, moguće je izvoziti voće i van regije Moskve, ali troškovi transporta mogu da ” pojedu ” zaradu.
Srbija izvoz voća
Kruška, berba u zemljama EU – ove sezone uglavnom je dobro rodila, ali ko od voćara nije imao mogućnost navodnjavanje beleži manje kvalitetne plodove. Očekuje se 2,3 miliona tona krušaka na kraju ove sezone.
Francuska je tek počela berbu, sve količine koje se uberu odlaze na domaće tržište i prodaja ide bez zastoja. Plan je da se ubere 134.000 tona na jesen.
Holandija je ” zatrpana ” kruškama iz domaćih zasad. Proizvođači su u nezgodnoj situaciji jer cena za kruške 55 je samo 25 eurocenti za kilogram uz tendenciju rasta, dok kruške 65 mogu dostići cenu od 75 eurocenti za kilogram.
Portugal ima povoljnu klimu za uzgoj krušaka ( najpoznatija je sorta Rocha) i uz ovogodišnji dobar rod izvoznici 7 dana u Parizu promovišu krušku Rocha da bi podstakli potrošače da je potraže u marketima. Godišnje izvezu 13.400 tona krušaka u Francusku. Očigledno, mora se uložiti u marketing da stvorite brend i podstaknete tražnju za njim.
Češka deli sudbinu uzgajivača na istoku Evrope i uticaj vrelog leta, manjak padavina. Rod je na 8.000 tona , ali su plodovi mali i veći deo će otići u industrijsku preradu. Bez sistema za navodnjavaje nema visokog kvaliteta ploda.
Nemačka je veliko tržište, ali su uvoznici doneli na domaće tržište velike količine krušaka tako da domaći proizvođači ne mogu prodati svoje kruške. Najviše su uvožene kruške iz Italije, zatim Belgije, Holandije koje su za 10 eurocenti po kilogramu u veleprodaji jeftinije od domaćih. Omiljene surte su Abate Fetel, Santa Maria i Wiliams Christ.
foto pixabay.com
