Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Nove sorte su omogućile da je voćarstvo isplativo tek kada se primene naučna saznanja i uloži puno rada i vremena da voćke bogato rode. Cene variraju od sezone do sezone, ali dugoročno više je dobrih godina.
Stanje i perspektive koštičavog voća u Srbiji – Savetodavac za voćarstvo Dejan Jocić
U Srbiji po broju stabala dominiraju koštičave voćne vrste čemu su najviše doprineli izuzetno povoljni prirodni uslovi za njihovo gajenje. Ukupan broj stabala šljive se u poslednjih deset godina neznatno smanjio, dok su evidentne i promene u sortimentu (sve se više gaje „čačanska lepotica“, „stenlej“ i „čačanska rodna“, a sve se manje gaje rakijske sorte šljiva). I dalje se kao podloga dominantno koristi sejanac džanarike (Prunus cerasifera), dok se vegetativne podloge manje bujnosti sporadično koriste, nisu ušle u masovniju proizvodnu praksu pa su samim tim i iskustva sa njima nedovoljna da bi se izvukli odgovarajući zaključci.
U strukturi voćarstva Srbije, po broju stabala, breskva se nalazi na petom mestu, iza šljive, jabuke, kruške i višnje. Tokom poslednjih deset godina broj stabala, prinos po stablu i ukupan prinos su u stalnom porastu. Danas se u našim plantažnim zasadima gaje sorte srednjeg i srednje kasnog vremena sazrevanja „krasthaven“ i „favet“, dok je najzastupljenija podloga sejanac vinogradarske breskve.
Voćarstvo isplativo uz nove sorte
Glavne odlike gajenja kajsije u našoj zemlji su regionalna ograničenost i variranje proizvodnje. Porast potražnje plodova za svežu potrošnju uslovio je uvođenje novih sorti kao što je „roksana“ i domaćih „NS – 4“, „NS – 6“ i „NS – rodna“.
Prinos trešnje po stablu u poslednje vreme se povećava što se može 
objasniti krčenjem starih zasada i podizanjem novih, u kojima dominiraju produktivnije sorte i primenjuje se savremenija tehnologija gajenja. U odnosu na višnju, trešnja je profitabilnija voćna vrsta, što je zajedno sa povećanom tražnjom razlog zbog koga trešnja doživljava ekspanziju. Poslednjih godina, tendencija ka podizanju novih zasada, naročito na slabije bujnim vegetativnim podlogama, donosi u Srbiju i novije sorte aktuelne u zasadima trešnje u Evropi i svetu („early lori“, „kristalina“, „sumit“, „kordia“, „lapins“, „regina“). U skladu sa napred navedenim može se zaključiti da proizvodnja trešnje u Srbiji beleži nagli prelaz od ekstenzivnih do veoma intenzivnih sistema gajenja, čiji su početni rezultati ohrabrujući, ali kod kojih i dalje postoji čitav niz otvorenih pitanja za primenu u širokoj proizvodnoj praksi.
Proizvodnja višnje u Srbiji ima izvanrednu perspektivu, naročitu u pogledu izvoza pod uslovom poboljšanja strukture sortimenta (osim „oblačinske višnje“ i „cigančice“ uvoditi sorte krupnog ploda kao što su „raksele“, „hajmanova konzervna“, „keleris 14“, „šumadinka“, „erdi botermo“, „lara“) i tehnologije gajenja. Sveža višnja je šansa za izvoz. ali po ceni samo za prvu klasu – inače je sve ostalo za preradu.
