Grejanje plastenika je dobra investicija

Grejanje plastenika – Da li će ove zime biti ekonomski isplativo gajiti povrće jer trošak energenta ima veliko učešće u ceni koštanja krajnjeg proizvoda.

Održavanje potrebne temperature u plasteniku vrlo je važno za biljke koje želite da odgajate. Zato se uvek trudite da odaberete grejač koji je dovoljno snažan da održava najnižu potrebnu temperaturu u svim vremenskim uslovima. Ostali elementi o kojima trebate razmišljati pri izboru grejača su upotrebljivost, troškovi instaliranja, troškovi održavanja i naravno troškovi grejanja. Za izračunavanje potrebne snage grejača referentna vrednost je zapremina plastenika (u metrima kubnim vazduha).

 TERMOGENI NA STRUJU

To su najpouzdaniji i najpraktičniji grejači, bez obzira što zahtevaju uvodjenje struje u plastenik. Njihov rad kontroliše precizni termostat, što znači da se ni malo toplote ne gubi uzalud. Osim toga ne zahtevaju gotovo nikakvo održavanje niti punjenje nekim energentom. Što je još važnije ne stvaraju niti gasove niti vodenu paru. Ovaj tip termogena, kao i drugi termogeni sa ventilatorom stvaraju potrebno strujanje vazduha tako da je temperatura ujednačena u celom objektu. Kada im se isključe grejači preko leta se mogu koristiti kao ventilatori za snižavanje temperature. Najveća prepreka u korišćenju ovih termogena je cena električne energije.

 TERMOGENI NA PLIN I NAFTU

U plastenicima manje kubikaže ili površine, često se kao izvor grejanja kod nas koriste termogeni na plin, dok se u velikim profesionalnim objektima najčešće koriste termogeni na naftu. Njihova praktičnost je manja u odnosu na iste koji rade na struju, ali odnos u ceni grejanja je uveliko na strani nafte, tj. plina. Najveći nedostatak ovakvog grejanja je potreba za stalnim dopunjavanjem boca za plin, ili kanistera za naftu, što nije baš lak posao naročito ako se radi o većim bocama / kanisterima. Kada i u Srbiji bude zaživela gasifikacija do krajnjih potrošača onda ce i cena grejanja na plin biti manja jer je zemni gas jeftiniji od mešavine propan-butan koja se kupuje na gasnim stanicama, a i biće neuporedivo lakše. Do tada preporuka je da imate najmanje dve boce, tako da jedna uvek bude puna i spremna.

Prilikom sagorevanja plina i nafte stvaraju se gasovi i vodena para. Zato je provetravanje neophodno. Medju gasovima koji se stvaraju je i CO2 (ugljen dioksid) koji je koristan biljkama za obavljanje fotosinteze, ali je prisutan i CO (ugljen monoksid) koji u veoma malim koncentracijama može izazvati trovanje čoveka, pa i smrt.

Grejanje plastenika

KOTLARNICE

Kod nas u Srbiji se veoma često kao izvor grejanja koriste kotlarnice koje se nalaze u sklopu ili u neposrednoj blizini plastenika. Kao energent se najčešće koristi kombinacija drvo / ugalj. Za prenošenje toplote do unutrašnjosti plastenika postoje dve mogućnosti:

1.)  sistem cevi kroz koje cirkuliše topla voda
2.)  sistem ventilacionih cevi sa otvorima kroz koje se kreće zagrejani vazduh.

Glavni nedostatak ovakvog vida grejanja je potreba za stalnim loženjem.

TERMALNO GREJANJE

Predstavlja grejanje gde se kao energent koristi topla voda iz termalnih izvora. Ovakav vid grejanja je vrlo skup kao investicija, ali nakon toga u korišćenju gotovo da nema nikakvih troškova, a blagodeti tople vode su mnogobrojne.
Naime da bi se došlo do tople vode potrebno je bušiti bunar čija dubina zavisi od podneblja. Toplu vodu je moguće naci gotovo na bilo kom mestu, samo je pitanje dubina bunara. Naravno od dubine zavisi i cena bušotine.
Kada se nadje topla voda vrši se merenje njene temperature na izvorištu i na osnovu nje se radi projekat grejanja. Naravno ukoliko temperatura nije dovoljna za grejanje odredjene površine u projektu se u svakom slučaju dodaje neki vid dogrevanja vode. Medjutim u ovakvim situacijama je mnogo niža cena dogrevati već toplu vodu do odredjene temperature.

Voda koja izlazi iz sistema grejanja se koristi za zalivanje i prehranu biljaka, a dodatno se zagreva zemljište. Višak vode se može sakupljati u bazenu za naknadno korišćenje.

Grejanje plastenika tokom proizvodne godine

TOPLOTNA PUMPA

 (izvor Wikipedia)

Postoje tri različita izvora toplotne energije – spoljašnji vazduh, zemlja i podzemne vode. Na osnovu toga imamo tri različita sistema eksploatacije:

• vazduh-voda,
• zemlja-voda i
• voda-voda.

Toplotne pumpe spadaju u najefikasnije sisteme grejanja i hlađenja danas. Od 100% energije koju generiše toplotna pumpa 75% je besplatno jer dolazi iz okolnog okruženja, a samo 25% energije dolazi iz električnih izvora koji se plaćaju.

Tako se za utrošeni 1 kWh električne energije na izlazu dobija ukupna toplotna energija 3 – 4 kWh. Energija dobijena na ovaj način naziva se geotermalna energija. U tehničkoj praksi toplotne pumpe se najčešće koriste za grejanje i hlađenje prostora i rekuperaciju toplotne energije.

Grejanje plastenika

Toplotna pumpa je uređaj koji može toplotnu energiju da trasportuje iz spoljašnje okoline u zgradu ili iz zgrade u spoljašnju okolinu, tako da se u zimskom periodu koristi za grejanje, a u letnjem periodu za hlađenje prostora.

Toplotna energija iz toplih otpadnih voda može da se pomoću toplotne pumpe vrati i ponovo iskoristi za zagrevanje prostora ili zagrevanje vode. Najčešće primene su u industrijskim procesima kao i u hotelskim i banjskim primenama. Ovaj proces zove se: rekuperacija energije.

U zavisnosti od sredine iz koje se preuzima toplotna energija i sredine u koju se ona prenosi postoje više tipova toplotnih pumpi. Najčešća su dva osnovna tipa: vazduh – vazduh i voda – voda kao i njihove kombinacije.

Toplotna pumpa koja koristi vodu kao toplotni izvor i vodu kao toplotni ponor uzima energiju iz vode i prenosi je takođe u vodu u drugom prostoru. Kada se kao toplotni izvor koristi podzemna voda koja je cele godine na temperaturi od 14 do 16 °C optimizacijom parametara toplotne pumpe postiže se maksimalni koeficijent korisnog dejstva u toku celog perioda upotrebe. Ovaj tip toplotne pumpe u kombinaciji sa podnim sistema grejanja i hlađenja daje najpogodnije rezultate.

Toplotna energija može da se uzme iz podzemnih voda koje su na temperaturi od oko 14°C tokom cele godine. Iz izbušenog bunara voda se vodi u razmenjivač toplote u kome se deo toplote iz podzemne vode prenosi u freon koji tada isparava. Delimično ohlađena voda vraća se u drugi bunar koji je iste dubine kao i prvi tako da se tokovi podzemnih voda ne remete. Freon koji je sada u gasovitom stanju sabija se kompresorom i tada otpušta latentnu prenetu toplotu i predaje je vodi koja cirkuliše kroz kondenzator i podni sistem cevi u zgradi.

PSSS Srbija