Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Humus posle žetve – Posle žetve u biljnoj proizvodnji ostaju sporedni proizvodi koji mogu da se koriste na razne načine. Međutim, za njihovo korišćenje ne postoji značajan interes tako da oni obično ostaju na površini na kojoj su ubrani. Kod različitih useva ostaje dosta velika masa. Kod pšenice ostaje 5-7 t/ha slame, kukuruza 8-12 t/ha kukuruzovine, suncokreta 4-6 t/ha stabljike, soje 3-5 t/ha. Najčešće u široj proizvodnnji prakse je da se žetveni ostaci nakon žetve spaljuju, što je veoma štetno. Daleko korisnije je njihovo zaoravanje. na taj način se zemljištu vraće jedan deo ono što je iz njega izneto prinosom. Zaoravanjem se povećava sadržaj humusa u zemljištu i povećava sadržaj najvažnijih biljnih hraniva.
Humus posle žetve
Žetveni ostaci pored organske materije sadrže i značajnu količinu mineralnih materija. Slama žita sadrži 0,2-0,8% azota, 0,09-0,2% fosfora i 0,4-1,7% kalijuma. Kukuruzovina i ostaci suncokreta jako su bogati kalijumom, dok zrnene leguminoze sadrže velike količine azota (0,5-0,7%), kao i kalijuma i kacijuma.
Međutim, prilikom zaoravanja žetvenih ostataka treba imati u vidu da je u njima odnos C:N veoma širok, što može uticati na smanjenje sadržaja lakopristupačnih hraniva, prvenstveno azota, fosfora i sumpora usled intenzivnog razvoja mikroorganizama koji ih razlažu. U cilju elimisinisanja azotne depresije pre zaoravanja preporučuje se dodavanje azotnog đubriva, prvenstveno UREE, i to 0,7 kg na svakih 100 kg suve mase. Za ovu svrhu mogu se koristiti i tečni stajnjak i osoka..
Jerinić Svetlana
foto ekopatent
Humus posle žetve
Razlaganje organskog otpada (strnjište ) u zemljištu povoljno utiče na poboljšanje vodnog, vazdušnog, toplotnog režima i biološku aktivnost zemljišta. Bio-razgradnju organskog otpada sa EkoVital®om možemo koristiti za poboljšanje kvaliteta degradiranih zemljišta. U poljoprivrednoj proizvodnji nastaje velika količina organskog otpada. Pod poljoprivrednim otpadom podrazumevamo ostatke biomase jednogodišnjih biljaka, slama, kukuruzovina, stabljike drugih biljaka, ostaci nastali orezivanjem voća, … Ovaj otpad može poslužiti kao dobra sirovina za dobijanje organskog đubriva ( humusa) .
Kolike su količine poljoprivrednog otpada ukazuje podatak da na proizvedenu 1 t zrna kukuruza nastaje 0,88 t otpada. Iz ove količine otpada pravilnim tretiranjem (NE SPALJIVANJEM ) može se dobiti koristan proizvod (đubrivo , humus ,….).
