Krmne ozime kulture daju hranu na proleće

Krmne ozime kulture – Nedostatak padavina i visoke temperature su značajno smanjile prinose gajenih biljaka, pa i krmnih kultura. Da bi umanjili ovakav negativan uticaj suše i nedostatak krmnog hraniva, potrebno je obaviti jesenju setvu krmnih vrsta, jer one mogu u rano proleće dati odgovarajuće prinose zelene krme.

Stočni kelj – Seje se od početka septembra do sredine oktobra. Količina semena varira od roka setve i međurednog rastojanja (12,5 ili 25 cm) od 10 – 20 kg/ha. Za kosidbu stiže krajem marta početkom aprila (početak cvetanja do faze punog cvetanja) i predstavlja prvu zelenu stočnu hranu. Period njegovog korišćenja je od 10 – 15 dana. Prinos zelene krme kreće se od 50 – 80 t.

Krajem septembra seje se ozima grahorica. Najčešće se seje u smeši sa strninama (ovas, pšenica, tritika le).

Količina semena:

graorice – 80 kg, pšenica – 60 kg, tritikale – 60 kg ili ovas – 50 kg/ha.

Kosi se u fazi porasta 30 – 40 cm pa do punog cvetanja i formiranja mahuna. Kosidba počinje polovinom maja i traje 10 – 15 dana. Postiže prinos zelene krme preko 30 t /ha.

Ozimi stočni grašak – seje se do polovine oktobra. Količina semena (sorta Pionir) je 150 kg/ha. Za zelenu masu seje se sa potpornim usevom, količina graška 80 % od količine za čistu setvu, a količina potpornog useva (pšenica, ovas, tritikale) iznosi oko 20% od količine od svake vrste koja se planira. Kada se koristi za ishranu u zelenom stanju, kosidba počinje od početka cvetanja i traje do početka formiranja mahuna (10 – 15 dana, sredina maja). Postiže prinose zelene krme preko 40 t-ha.

Krmne ozime kulture

Zajednička odlika ovih kultura je da se posle njihovog košenja mogu gajiti i naknadni usevi (npr. kukuruz). Setva krmnih biljaka u jesenjem periodu u direktnoj je zavisnosti od vlažnosti zemljišta, odnosno od količine padavina. Retke su godine sa kišnim letnje – jesenjim periodom, pa je neophodno imati sistem za navodnjavanje.

Dipl. ing. Milisav Tiosavlj 
PSS Čačak