Salata u plasteniku – kako je štititi

Salata u plasteniku. U poslednjih nekoliko godina proizvodnja povrtarskih kultura u plastenicima zauzima sve važnije mesto u ukupnoj povrtarskoj proizvodnji našeg kraja. Sve je više poljoprivrednih proizvođača koji se bave povrtarstvom pod plastenikom i uzgoju salate kao najranije kulture koja se ponudi na tržištu. Proizvodnji salate u plasteniku potrebno je posvetiti posebnu pažnju primenom preventivnih hemijskih mera iz razloga što velike štete mogu prouzročiti mnoge bolesti i štetočine. Sada je većina plastenika zasađena salatom. Ovo je biljka koja ima skromne zahteve prema temperaturi i svetlosti pa se kod nas gaji tokom zime bez grejanja.

Kada govorimo o zaštiti salate, onda krećemo sa zaštitom još u proizvodnji rasada. Tek iznikle biljke su vrlo osetljive na bolesti. Može doći u proizvodnji rasada do slabog nicanja ili poleganja mladih biljaka. Najčešći uzrok tome su zemljišni paraziti Pythium spp. i Rhizoctonia spp., koji izazivaju poleganje rasada. Kako bi se izbegla zaraza ovim uzročnicima bolesti treba izbegavati suvišno vlaženje, prilagoditi temperaturne uslove, povećati svetlinu i provetravanje prostorije (tople leje) tokom sunčanih dana, gde se nalaze spremnici sa mladim biljkama salate. Ukoliko je sadnja u tresetu, dezinfekcija se ne mora obavljati. Međutim ukoliko je sadnja obavljena u tlu poželjno je obaviti tretiranje preparatom Previcur 607-SL zalivanjem mladih biljaka sa 0,3% otopine (30 ml. Pripravka u 10 l vode), ukoliko se nije izvršila dezinfekcija pre setve odnosno sadnje. Kada se salata bude rasađivala na stalno mesto u plasteniku, ukoliko se koristi stara crna folija obvezno je dezinficirati. Nakon rasađivanja također treba primeniti preparat Previcur 607-SL u koncentraciji 0,3% zalivanjem rasađenih biljaka.

Salata u plasteniku je u opasnosti od plamenjače, sive plesni, bele truleži…

Plamenjača (Bremia lactucae) salate javlja se prvo na spoljnim listovima, u vidu svetlozelenih uglatih pega koje brzo nekrotiraju. Pojavi i razvoju ove bolesti odgovaraju uslovi veće vlage u tlu. Plamenjača salate suzbija se integralnim merama zaštite jer se ona rano koristi za ishranu u svežem stanju. Važno je redovito provetravanje, umereno zalivanje, koristiti ocedno zemljište, manja gustoća useva u redu i između redova, jer to omogućuje bolje prozračivanje. Na početku vegetacije koristiti kontaktne hemikalije, a u vreme intezivnog porasta koristiti sistemične fungicide. Kod poslednjih tretiranja voditi računa o karenci. Za zaštitu od plamenjače postoje brojni preparati: Bravo 720 SC, Folio Gold537,5 SC, Antracol WP-70, Mankogal-80, Aliette 80-WP, Quadris i drugi

Siva plesan (Botrytis cinerea) parazitira salatu u svim stadijumima razvoja od setve do berbe, a nakon toga i pri transportu i u skladištu. Prvi simptom zaraze je tamna, vodenasta zona u osnovi struka ili lista. Napadnuti delovi biljaka brzo trule i gube tržišnu vrijednost. Reguliranje temperature i vlažnosti vazduha i zemljišta u plasteniku predstavlja osnovnu meru zaštite. Kada su prohladni i oblačni dani smanjiti zalivanje i obavezno provetravati. Obolele biljke odstranjivati da ne bi došlo do širenja zaraze. Kod primene pesticida voditi računa o karenci. Protiv sive truleži koriste se preparati kao što su Switch 62,5 WG, Ronilan-FL, Sumilx 50-FL i dr.

Antraknoza (Microdochium panattonianum) salate se manifestuje pojavom mrkih pega, najčešće duž lisnog nerva, koje izazivaju propadanje biljaka. Nekroza salate najčešće se javlja u zaštićenom prostoru. Zaštita se ogleda u plodoredu, redovitom provetravanju objekata da bi se otklonili uslovi za razvoj gljive.

Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum) je česta u zaštićenom prostoru i tamo gde se ne poštuje plodored (gde se sadi više puta godišnje). Zaraza nastaje u zoni korenovog vrata gde se kasnije javlja meka trulež. Biljka truli u zoni korenovog vrata, zbog toga gubi turgor, i biljka se lako odvaja od korena. Na delu glavice koji je okrenut prema zemlji često se uočava micelija gljive u vidu belih komada vate. Zaštita od ovog patogena ogleda se u uklanjanju zaraženih biljaka iz plastenika i provesti dezinfekciju zaraženog dela.

Preventivna i hemijska zaštita

Preporuka je kod zaštite u plasteniku prvenstveno primena preventivnih mera a naravno potrebna je i hemijska zaštita. Od preventivnih mera spomenut:

• dezinfekciju zemljišta i plastenika,
• tretiranje semena pre setve,
• redovito prozračivanje plastenika,
• umereno zalivanje,
• prihrana sa manjom količinom azota,
• redovito uklanjanje obolelih biljaka s parcele.

Kada govorimo o hemijskoj zaštiti koristimo pesticide koji preventivno sprečavaju gore navedene bolesti i štetne insekate. U proizvodnji rasada i kasnije po presađivanju protiv poleganja klijanaca mogu se primeniti neki od preparata kao što je Previcur 607 SL. Koristi se nakon setve, pre ili posle rasađivanja. Od insekticida u suzbijanju lisnih vaši, tripsa, grinja, mogu se upotrijebiti Actara25-WG, Chess, Karate Zeon i sl.

Od štetočina najčešći problem prave puževi i krtice. Najveće štete na salati nanose puževi golaći. Telo im je izduženo i usko, obavijeno sluzasti plaštom. Javljaju se pretežno na vlažnim terenima. U suzbijanju puževa prednost treba dati mehaničkim merama suzbijanja. Ručno skupljanje puževa u zoru je jedna mera koja bi trebalo više da se primenjuje. Postavljanje klopki (od crepa, mokrih vreća i slično) koje se pune krumpirom, mrkvom, proklijalom pšenicom i sl, gde se puževi sakupljaju i lako mogu da se skupe. Ovakve klopke postavljati uz rubove plastenika. Pivske klopke se prave od plastičnih boca umetanjem gornjeg suženog dela u donji, ukopavaju se u zemlju, tako da gornji rub malo viri iznad površine zemlje. Klopke se pune se pivom tako da sloj tekućine bude debljine 3 prsta. Kao krajnju meru preporučujemo primenu hemijskih preparata takozvanih limacidi. Limacidi se koriste u obliku zatrovanih mamaka koji se rasipaju po tlu oko biljaka. To su preparati na bazi metiokarb koji dobro deluju na nižim temperaturama. U svakom slučaju mamke je najbolje postavaljati nakon zalivanja isključivo oko biljaka na zemlju i nakon nekoliko dana ih menjati kada počinje da im se smanjuje delovanje.

Krtice treba imati u vidu da su korisne životinje, iako mogu veliki broj biljaka uništiti posredno svojim kretanjem kroz zemljište. Zato ih pre svega treba terati, zalivanjem njihovih hodnika vodom, postavljanjem krpa natopljenih naftom ili benzinom. Mogu se primeniti i ultrazvučni uređaji koji ih teraju. U krajnjoj nuždi mogu se primeniti dimni repelenti.

Zoran Panajotović, dipl.ing

januar 2023.