Jagode nega zasada posle berbe za sledeći rod

Jagode nega zasada – Jagoda je u svetu prisutna već vekovima. Prvi zapisi potiču iz vremena Rimskog carstva, kada su konzumirani plodovi divljih formi, Fragaria vesca. Na dvoru Luja XIV, u srednjem veku, organizuje se uzgajanje iste vrste. Tek nakon stvaranja hibrida Fragaria x ananassa u 18. veku započinje ozbiljno širenje jagode. Intezivna proizvodnja jagoda organizuje se polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorata i primenom novih, savremenih tehnologija, tako da se danas vrši nadogradnja u procesu savremene proizvodnje. Zato treba obratiti pažnju na jednu vrlo značajnu operaciju

Jagode – nega zasada posle berbe za sledeći rod

Mere nege jagodnjaka za narednu godinu. Priprema roda jagode za narednu godinu počinje završetkom berbe. Rodni potencijal za narednu godinu formira se tokom septembra pa sve do polovine novembra. U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljka. Koliko će se diferencirati cvetnih pupoljaka najviše zavisi od primenjenih agrotehničkih mera posle berbe –

• uklanjanje stolona,
• održavanje i obrada zemljišta,
• uništavanje korovskih biljaka,
• đubrenje,
• navodnjavanje i
• zaštita od biljnih bolesti i štetočina.

Posle berbe jagode potrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa živićima u više navrata sve dok izbijaju. Po pravilu, ne treba dozvoliti obrazovanje živića. Jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50-70 odsto, od onih sa stolonima i živićima. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljišta s tim da se strogo vodi računa da ne dođe do oštećenjenja tačke rasta. Ne treba ih kidati vučenjem jer se time povređuju bokori jagode. Na ovaj način postižu se fitohigijenski efekti (jer se uklanja staro lišće koje na sebi često nosi razne patogene gljivice) i biotehnološki efekti (izraženi u smanjenoj transpiraciji zbog smanjene lisne mase). Ovom operacijom postiže se i bolje čuvanje vlage u zemljištu.

Održavanje zemljišta u čistoj obradi obavlja se radi uništavanja korova i čuvanja vlage u zemljištu. Obrada zemljišta treba da je plitka (5-6cm) zbog plitkog korenovog sistema biljaka i obično se kombinuje sa uklanjanjem stolona. Potrebno je da zasad uvek bude bez korova koji se mogu uništavati i herbicidima.

Osnovno đubrenje NPK đubrivima potrebno je izvesti u toku septembra, zavisno od sadržaja u zemljištu, ili orjentaciono oko 600 kg po hektaru na srednje obezbeđenom zemljištu. Najbolje je primeniti đubrivo koje je namenjeno voćarstvu. Đubrivo je potrebno uneti u zemljište obradom. Može da se obavi dodatno i preko lišća nekim od poznatih sredstava sa makro i mikroelementima. Ovaj način đubrenja može da se primeni zajedno sa sredstvima za zaštitu.

Navodnjavanje treba da bude osnova savremene proizvodnje jagode, jer ova voćna vrsta ima velikih potreba za vodom zbog plitkog korenovog sistema. U periodu posle berbe jagode obično se javlja sušan period kada je potrebno primeniti navodnjavanje radi što uspešnijeg formiranja cvetnih pupoljaka u kasnijem periodu. Navodnjavanje se može obavljati brazdicama (širine 10-15cm), zatim natapanjem po sistemu “kap po kap” i veštačkom kišom.

U tom periodu potrebno je zaštititi zasad od pegavosti lista kod onih sorti koje su podložne ovoj bolesti. Potrebno je zaštititi zasad preparatom Kaptan koncentraciji 0,3% (300g / 100 l vode) u dva navrata. Prvo prskanje se izvodi odmah posle berbe, a drugo početkom septembra. Takođe se može primeniti i Bakarni kreč ili Bakrocid u koncentraciji 0,5% (0,5kg / 100l vode). Ako je starije lišće jače zahvaćeno ovom bolešću, potrebno ga je odmah posle berbe sakupiti, izneti iz zasada i spaliti, a zatim zasad zaštititi.

Strucni saradnik Biljana Nikolić, dipl.inž.poljoprivrede