Krompir – zahtevi za vlagom i zaštita biljke

Krompir i njegovi zahtevi za vlagom – Dobro raspoređene padavine u količini 350-400 mm vodenog taloga u toku vegetacije, uz dosta zimske vlage i uslov da su primenjene druge agrotehničke mere preduslov su za postizanje najvećih prinosa krompira. Za uspešno gajenje krompira godišnja količina padavina je na nivou 700-800 mm, a optimalna relativna vlažnost vazduha je 75-80%. Kada u vodnom bilansu biljke (odnos između uzete vode iz zemlje i odate transpiracijom preko lista) dođe do poremećaja između odate i primljene količine vode (deficit – manjak vlage) na biljkama se primećuju znaci venjenja.

Obilne padavine u prvom delu vegetacije sa deficitom u drugom delu dovode do formiranja većeg broja krtola koje ostaju sitne. Obrnuti raspored padavina dovodi do formiranja manjeg broja krupnih krtola. Stres izazvan nepravilnim rasporedom padavina i nedostatkom vode moguće je otkloniti navodnjavanjem koje treba obavljati češće sa manjom količinom vode. Optimalna vlažnost zemljišta je 70% MAKSIMALNOG VODNOG KAPACITETA.

Miodrag Simic

Bolesti krompira

Trulež krtole – Ova bakterija prouzrokuje i vlažnu trulež krtola, no tu trulež prouzrokuje i Ervinia carotovora var. carotovora, tako da oba varijeteta iste vrste bakterije u truljenju krtola dolaze zajedno.

Crna noga je jedna od najopasnijih bolesti krompira, svuda gde se ta kultura uzgaja.

No njena pojava nije redovna, nego se javlja samo pojedinih godina, obično na pojedinim parcelama. Za jači napad, potreban je istovremeno izvor zaraze (po pravilu zaražene ili kontaminirane krtole) i vlažno i hladno vreme od časa sadnje do nicanja krompira.

Iznikle biljke zaostaju u porastu, žute, a listovi su s ruba uvijeni i žućkasti. Takve se biljke lako uočavaju, a onda se na donjem delu stabla vide razoreni, crni i nekrotirani delovi samog stabla, koji su više ili manje raspadnuti. Tako zaražena i obolela biljka propada i ne daje krtole. Druge biljke, iako obolele, ali slabije rastu, te daju krtole, no na njima zaraza prelazi stolonima pa ili istrule u zemljištu ili promene boju, no ne propadaju. Međutim, ima krtola gde se zaraza na njima i ne vidi ali je parazit prisutan i takve krtole kada dođu u magacine za čuvanje preko zime, trule i parazit se širi na zdrave krtole. Nekada od ovog parazita sve uskladištene krtole krompira propadaju.

Mere zaštite

Direktne mere zaštite nema, nisu ni poznate ni dovoljno otporne sorte. Poštovati plodored tj. na parceli gde je gajen zaražen krompir ne gajiti ga više godina. Saditi zdrave krtole i zemljište gde se sadi krompir mora biti dovoljno prosušeno. Osnovna je mera saditi krtole iz nezaraženih semenskih krompirišta.  

Nada Baćanović