Žetveni ostaci poboljšavaju sastav zemljišta

Žetveni ostaci – Posle žetve u biljnoj proizvodnji ostaju sporedni proizvodi koji mogu da se koriste na razne načine. Međutim, za njihovo korišćenje ne postoji značajan interes tako da oni obično ostaju na površini na kojoj su ubrani. Kod različitih useva ostaje dosta velika masa.

Kod pšenice ostaje 5-7 t/ha slame,
kukuruza 8-12 t/ha kukuruzovine,
suncokreta 4-6 t/ha stabljike,
soje 3-5 t/ha.

Najčešće u široj proizvodnnji praksa je da se žetveni ostaci nakon žetve spaljuju, što je veoma štetno. Daleko korisnije je njihovo zaoravanje, na taj način se zemljištu vraća jedan deo ono što je iz njega izneto prinosom. Zaoravanjem se povećava sadržaj humusa u zemljištu i povećava sadržaj najvažnijih biljnih hraniva jer žetveni ostaci pored organske materije sadrže i značajnu količinu mineralnih materija.

EkoVital – Proizvod pod nazivom EkoVital je organski preparat, eko djubrivo i biostimulator razvoja zemljišnih bakterija koje utiču na povećanje nivoa humusa u zemljištu. EkoVital deluje kao zemljišni aktivator-regenerator.

Slama žita sadrži 0,2-0,8% azota, 0,09-0,2% fosfora i 0,4-1,7% kalijuma.

Kukuruzovina i ostaci suncokreta jako su bogati kalijumom, dok zrnene leguminoze sadrže velike količine azota (0,5-0,7%), kao i kalijuma i kacijuma.

Međutim, prilikom zaoravanja žetvenih ostataka treba imati u vidu da je u njima odnos C:N veoma širok, što može uticati na smanjenje sadržaja lakopristupačnih hraniva, prvenstveno azota, fosfora i sumpora usled intenzivnog razvoja mikroorganizama koji ih razlažu. U cilju elimisinisanja azotne depresije pre zaoravanja preporučuje se dodavanje azotnog đubriva, prvenstveno UREE, i to 0,7 kg na svakih 100 kg suve mase. Za ovu svrhu mogu se koristiti i tečni stajnjak i osoka.

Svetlana Jerinić