Aflatoksini napadaju – pratite stanje useva

Aflatoksini napadaju, zato pratite stanje useva. Jednom stvoreni mikotoksini ostaju u biljkama i biljnim proizvodima a ako se nađu u lancu ishrane, mogu prouzrokovati bolesti ljudi i životinja – MIKOTOKSIKOZE. Jako visoke temperature vazduha, smanjena vlažnost vazduha i smanjena otpornost biljaka – sve to je uticalo na povećanu infekciju biljaka kukuruza ovom veoma opasnom gljivom.

Spore plesnivosti leže na plitkom površinskom sloju zemlje na ostacima biljaka, te tako mogu lako da zaraze biljke u toku vegetacije. Prouzrokovač bolesti Aspergillus flavus može opstati od 1 do 3 godine u zemljištu.

 Faktori koji favorizuju infekciju i razvoj bolesti su:

• visoke temperature i
• niska vlažnost vazduha u toku vegetacije što stvara veoma dobre uslove za održavanje spora aspergilusa u vazduhu.

Bolest se širi pomoću insekata i vetra, a infekcija se dešava u prvom redu kroz kukuruznu svilu, u vreme cvetanja i oprašivanja. Infekcija u polju se dešava 2-3 nedelje posle svilanja kukuruza. Optimalna temperatura za rast gljive i sporulaciju je 30-38 C.

U kasnijem periodu, povoljni uslovi za napad, tj. ulazak spora u zrno jesu oštećenja zrna od insekata, tj. fizički oštećena opna i perikarp zrna kukuruza. Infekcija ovom gljivom može biti ostvarena i kasnije u skladištu kada razvoju ove gljive pogoduje visoka temperatura i povećana vlažnost. Optimalna temperatura za produkciju mikotoksina-alatoksina je 24-32 C.

Problem nastaje i ukoliko u skladištu stoji zaraženo i nezaraženo zrno. Najčešće se dešava da celokupna uskladištena količina kukuruza brzo bude kompletno zaražena ovom gljivom.

Simptomi bolesti se mogu videti na zrnu kukuruza u vidu puderaste prevlake žuto zelene svetle boje. Ponekad se ti simptomi ne razlikuju u mnogome od nekih drugih plesnivosti koje su manje štetne po zdravlje ljudi i životinja.

Mikotoksini su ekstracelularni produkti plesni koji imaju toksične ili druge negativne biološke efekte po ljude ili životinje.

Aflatoksini pratite stanje useva preporuke

Mikotoksini su sekundarno gljivični metaboliti sa različitom strukturom i toksikološkim osobinama koje indukuju raznolikost toksičnih dejstava kod ljudi i životinja kada je hrana zaražena ovim jedinjenjima koja se tako uzimaju. Problemi prouzrokovani mikotoksinima nisu privlačili ozbiljnu paznju prije 1961. kada su u Velikoj Britaniji ćurke uginule zbog stočne hrane (semenki pamuka) koja je bila zatrovana velikim iznosom aflatoksina (tako zvana pureća bolest). Pokazalo se da stotine gljivičnih vrsta proizvode mikotoksine povezane sa bolestima koje se prirodno javljaju kod životinja i ljudi širom sveta. Pojava mikotoksina u poljoprivrednim artiklima zavisi od takvih faktora kao što su oblast, sezona i uslovi pod kojima se određen usev uzgaja, bere i skladišti. Usevi koji se uzgajaju u toplim i vlažnim vremenskim uslovima u tropskim i suptropskim područjima su naročito više skloni zarazi mikotoksinima nego oni u temperaturnim zonama. Međutim, određene toksigenične gljivice kao što je vrsta Fusarium mogu se množiti pod niskim temperaturama i proizvoditi toksine.

Aflatoksini (aflatoksini B1, B2, G1, G2) su grupa strukturalno srodnih krajnje toksičnih spojeva koje proizvode oblici Aspergillus flavus, A paraciticus i A nomius. Aflatoksini prouzrokuju rak, uglavnom jetre ali takođe i creva, pluća i dojke kod ljudi. Ovi oblici većinom se javljaju u hrani, stočnoj hrani i njihovim sastojcima koji potiču iz tropskih i suptropskih područja. Najizraženija kontaminacija se sreće u žitu, riži, kukuruzu, soji, orahu i kikirikiju.

Kod životinja aflatoksini koji se uzimaju kroz hranu mogu biti metabolički prerađeni kod životinja koje luče mleko, a i kod čoveka, aflatoksin B1 se pretvara u aflatoksin M1 koji se može pojaviti u mleku.

Ochratoksini su grupa usko povezanih gljivičnih metabolita koje stvaraju razne vrste Aspergillus achraceus kao i Penicillium virdi catum i druge određene Penicillium vrste. Ochratoksin A je najtoksičniji od svih ochratoksina i proizvodi se u najvećoj meri. Ochratoksin A prouzrokuje nekrozu bubrežno cevastog epitela bubrega i perportalnih ćelija jetre sa pratećim enteritisom. Ochratoxin je otkriven u komercijalnom kukuruzu i ječmu, u žitaricama stočne hrane, u sušenom belom grahu, kikirikiju u prahu, zelenom kafenom grahu i u vinu od grožđa koje potiče iz određenih područja. Takođe je pronađen u ječmu i ovsu što je povezano sa svinjskom nefropatijom i u tkivu ovih svinja.

PSSS Srbija