Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Meliorativna obrada – Najvažnija uloga sezonske obrade zemljišta u agrotehničkom pogledu je da održi njegovo normalno funkcionisanje kao životne sredine u zavisnosti od zahteva pojedinih biljnih vrsta koje se na njemu gaje. Za razliku od takve obrade, meliorativna obrada treba da popravi, odnosno da ukloni neke nedostatke zemljišta kako bi ono i dalje funkcionisalo kao supstrat a vrlo često se primenjuje zato da bi se intenziviranjem proizvodnje uzgajanje biljaka podiglo na viši nivo.
Višegodišnjim obrađivanjem zemljišta pomoću teških traktora može se stvoriti zbijen nepropusni sloj na oko 30 cm, tzv. plužni đon koji može dovesti do zabarivanja zemljišta. Zbog toga je je potrebno razbiti taj sloj dubokim oranjem ili dubokim podrivanjem zemljišta.
Svaka obrada dublja od 50 cm ima meliorativni karakter a to ima za cilj da se trajnije utiče na poboljšanje osobina zemljišta. Ovakvom vrstom obrade zemljište se aerira a teška i vlažna zemljišta dreniraju i time se popravljaju toplotne osobine zemljišta, rastrese se sloj gde će se razvijati korenov sistem, stimuliše se rad mikroorganizama i postižu se mnoge druge povoljnosti. Prednost dubokog podrivanja zemljišta je u tome što se na površinu zemljišta ne izbacuje neplodan sloj zemljišta kao što je to slučaj prilikom dubokog oranja.
Meliorativna obrada za više prinose
Otpor zemljišta pri podrivanju je i do 50% veći nego pri oranju na istu dubinu. Za ovakvu vrstu obrade zemljišta potrebna je znatno veća količina energije pa je zbog toga treba obaviti pravilno i blagovremeno. Zemljište NE treba podrivati ako je mokro i lepljivo na dubini podrivanja. Za meliorativnu obradu zemljišta su potrebne veoma snažne mašine – podrivači.
Ova mera se može kombinovati sa unošenjem mineralnih đubriva ili stajnjaka u dublje slojeve zemljišta, čime se njen efekat znatno uvećava.
Zbog navedenih specifičnosti, meliorativna obrada na teškim zemljištima ima veoma pozitivan uticaj na povećanje prinosa kukuruza u toku nekoliko godina. Ovo treba posebno istaći kod parcela na kojima se kukuruz godinama gaji u monokulturi.
Milica Popadić,
dipl.ing. ratarstva i povrtarstva
foto tupanjac.rs
