Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Nove sorte pšenice – Kako postiši više prinose ne koristeći hemijska sredstva i genetski inženjering? Možda je rešenje već nađeno.
Naučnici Moskovskog istraživačkog poljoprivrednog instituta Nemčinovka, poznatog centra za razvoj pšenice, razvili su posebne sorte ozime pšenice, koje po sadržaju korisnih elemenata nadilaze postojeće vrste. Mogu rasti u zoni smanjene kvaliteta zemljišta i u hladnijim klimatskim uslovima i pritom osiguravaju veći prinos nego vrste koje se uzgajaju u povoljnijim uslovima. Sadržaj belančevina u novim sortama je dvostruko veći nego kod većine postojećih sorti na svetskom tržištu.
Posebni geni
Uzgajivači iz Nemčinovke smatraju da zahvaljujući novim sortama pšenice može biti rešen jedan značajan problem: opadanje kvaliteta žitarica u svetu. “Danas u razvijenim zemljama prosečan prinos ozime pšenice iznosi 9-10 tona po hektaru. Pritom ona sadrži samo 8-9% belančevina, što ne omogućuje proizvodnju kvalitetnog hleba”, izjavio je za RBTH poznati proizvođač, šef laboratorija za selekciju ozime pšenice Moskovskog istraživačkog instituta Nemčinovka, akademik Ruske akademije nauke, Bagrat Sanduhadze. Prema njegovim rečima, sorte koje su proizvedene u institutu mogu dati 10-12 tona po hektaru s 17% belančevina i preko 30% glutena.
Pšenica nove sorte
Sanduhadze je zajedno s kolegama razvio 15 novih sorti ozime pšenice za zonu gdje je zemljište slabije kvalitete, što se odnosi na ogromnu teritoriju u evropskom delu Rusije od obala Severnog ledenog okeana do šumsko-stepske zone na jugu i od Baltičkog mora do Zapadnog Sibira. Za 14 sorti su već dobijeni patenti i odgovarajuće potvrde o autorskom pravu. “Izuzetni selekcionar akademik Sanduhadze je u stvari celu zonu Rusije smanjene kvalitete zemljišta opskrbio kvalitetnom pšenicom”, istaknuo je izvršni direktor fonda Demidov, predsednik Uralskog odela Ruske akademije Valerij Čarušin.
Ocena kvaliteta zrna žitarica uz METRON
Stručnjaci smatraju da nove sorte, zahvaljujući visokom prinosu, mogu postati dostojan “odgovor na GMO”. Kako je istaknula Margarita Šipicina, članica koordinacijskog saveta Ruskog udruženja pekara i slastičara i direktorica metodološkog centra Ruski recept, genetski modificirane sorte danas zauzimaju 70% obradivih površina na svetu.
„Živo zlato“
“U Rusiji je 40 miliona hektara neobrađeno. Tu se može uzgajati kvalitetno ekološki čisto žito i tako osigurati zdravlje nacije. ” Bagrat Sanduhadze, akademik Ruske akademije nauka.
Danas Rusija spada među šest vodećih svetskih proizvođača pšenice. Tržište žitarica se neprekidno menja, tražeći nove otporne sorte. “Uzgoj kvalitetnih sorti žitarica i nove sorte pšenice za ljudsku prehranu sa snažnim genima omogućiće da se očuva ekologija, a to je deset puta isplativije nego se upuštati u proizvodnju hemikalija za stimulaciju rasta ili u genetski inženjering. Profesionalna selekcija košta najviše nekoliko miliona, dok gubici zbog tehnogenih faktora iznose milijarde i uništavaju ekologiju. U Rusiji je 40 miliona hektara neobrađeno. Tu se može uzgajati kvalitetno ekološki čisto žito i tako osigurati zdravlje nacije”, smatra Bagrat Sanduhadze.
Po mišljenju Margarite Špicine, uspeh selekcionara je evidentan ali Rusija danas mora rešavati niz problema u vezi sa kvalitetom zemljišta: “Kako bi uzgajala kvalitetno zdravo žito, Rusija mora obnoviti sistem kontrole kvalitete, koji se dosledno sprovodio u sovjetskim vremenima. Kvaliteta žitarica za ljudsku prehranu u Rusiji je primetno opala. Pojavljuju se nove bolesti žitarica.”
Sanduhadzeu je za uzgoj novih sorti bilo potrebno 47 godina. Projekt uzgoja ozime pšenice u zoni zemljišta lošije kvalitete sa vlažnom i hladnom klimom sovjetski selekcionari su počeli još 1930-ih. Bagrat Sanduhadze pripada već trećoj generaciji istraživača.
autor:
