Mrkva – pravilno skladištenje plodova

Mrkva – određivanje tehnološke zrelosti mrkve i vremena vađenja od bitnog je značaja za dužinu čuvanja, odnosno intenzitet venjenja, prerastanja i truljenja u toku čuvanja.

Tehnološka zrelost nastupa kada najstariji listovi počnu fiziološki da odumiru. Tada je translokacija asimilativa iz listova u zadebljali koren završena i istovremeno prestaje sinteza šećera i karetenoida. To je optimalno vreme za vađenje mrkve.

Ukoliko se mrkva ne izvadi u tehnološkoj zrelosti, moguća je retrovegetacija, naročito ako je kišovito vreme, pa se pojavljuju novi listovi. Ti listovi se razvijaju na račun hranljivih rezervnih materija korena, čime se umanjuje njegova nutritivna vrednost, prinos i sposobnost dužeg čuvanja. Berba tokom oktobra, kod korena namenjenih dužem čuvanju, daje dobre rezultate ako temperature nisu još uvek suviše niske, a biljke su još uvek u dobroj kondiciji tj. sa delom lisne mase na sebi, koja omogućuje lakšu berbu.

Nagnječenost, ogrebotine, oguljivanje i druge povrede smanjuju ili slabe zaštitni sloj što povećava intenzitet gubitka vode. Gubitak vode iz korena mrkve veći od 8% može da dovede do gubitka boje, smanjenja hranljive vrednosti, gubitka vitamina, povećanja osetljivosti na niske temperature i druge fiziološke procese razgradnje, povećanja intenziteta napada bolesti i ubrzanog starenja.

Mrkva – pravilno skladištenje plodova

Mrkva može da se čuva u hladnjačama, pri visokoj relativnoj vlažnosti 95-100% na temperaturama od 0-1 C u toku 4-5 meseci. Na temperaturi od 0,5 C i 97 % relativne vlažnosti moguće je očuvati mrkvu svih 5 meseci. Mlada nedozrela mrkva čuva se tokom 4-6 nedelja, pri 0 C, ako je prethodno obavljeno hlađenje.

Mrkva u vezici, sa lišćem, može da se čuva 3 nedelje na 0 C ili tokom 10 dana na 5 C. Gubitak vlage dovodi do umanjenja mase, čvrstine i kvaliteta izvađenih korena, koji kada se prodaju na osnovu težine, gube u novčanom prihodu. Mrkva može da se uspešno čuva zajedno sa drugim povrtarskim vrstama koje su kompatibilne, kao što su: cvekla, kupusnjače, salata, praziluk.

Može da se čuva u trapovima, podzemnim i nadzemnim i u spremištima. Prilikom trapljenja između korena mrkve može da se stavi sloj čistog umereno vlažnog pesaka. Pesak sprečava širenje bolesti, ubrzano isparavanje vode i preterano zagrevanje korena u trapu.

U Nemačkoj se umesto peska upotrebljava slama i strugotina. Duž trapa i po vertikali, na svakih 1,5-2 m, mora da se osigura ventilacija, bilo šupljim keramičkim cevima ili drvenim letvama. Čuvanje u spremištima podrazumeva podno čuvanje na gomili ili u razastrte slojeve po policama tj stalažno.

Na kraju, za uspeh u čuvanju plodova morate imati znanja i strpljenja.

Slavica Kodžopeljić dipl. ing. ratarstva