Parapodzoli na velikom delu teritorije PSSS Šabac

Parapodzoli zauzimaju oko 70% teritorije koju posmatra PSSS Šapca, stoga njegovo posmatranje uglavnom spravom zauzima veliku pažnju na teritoriji Posavotamnave i Pocerine. Njegovo prisustvo kod poljoprivrednih proizvođača izaziva strahopoštovanje jer genetički potencijal koji ona nosi nije u grupi zemljišta koje se može reći da je ekonomski opravdan. U svakom slučaju ona su zemljišta od kojih proizvođači žive te im moramo svojim savetima pomoći.

Kada je reč o suvišnoj vodi u parapodzolu, treba posebno voditi računa o podtipu ovog zemljišta i o izgledu reljefa na kome se zemljšte nalazi. Močvarni parapodzol je podtip koji trajno pati od suvišne vode i zato se on može privesti kulturi jedino posle odstranjivanja te vode. Naravno to se može postići prokopavanjem kanala ili krtičnom drenažom.

Parapodzoli na velikom delu teritorije PSSS Šabac

Povoljnija situacija od navedenog ima jaki parapodzol, no ovaj tip se najčešće sreće na ravnom terenu i voda se u njemu na B horizontu nešto duže zadržava. Ovo je situacija kada u proleće ne može obrada ići na vreme, dok zimi ili prolećne kulture na njemu mogu stradati od izmrzavanje ili gušenja zbog nedostataka vazduha. Kod ovog podtipa mere koje se preduzimaju su odvodnjavanje i to da naglasimo kao obavezna mera.

Moramo naglasiti da izgled reljefa vrlo važna jer podzoli zauzimaju blago valovite terena uglavnom oko 300 m nadmorske visine što nam govori da dobar deo seoskog stanovništva i živi na ovakvim pozicijama. Voda se kroz A horizont po nagibu dosta brzo kreće i zato se zemljište od nje relativno brzo oslobađa suviška vode. Ta voda sadrži još kiseonik, što nije slučaj sa onom koja stagnira iznad B horizonta na ravnom terenu. Pa zato na nagibima retko kada dolazi do gušenja kultura usled prisustva vode. Dubokom obradom se svakako može akumulacija vode znatno povećavati, što je posebno slučaj sa A2 horiontom, koji je u prirodnom stanju inače jako zbijen i slabo porozan zbog naročitog pakovanja zrnaca peska i praha pa se dubokom obradom ta masa rastrese i učini znatno poroznijom. Već kod srednjih i naročito jakih parapodzola A horizont svu tu vodu ne može da primi i ona usled jako smanjenog proceđivanja za vreme padavina i topljenja snega izbija na površinu u vidu vodenih ogledala.

Zato poljoprivredni proizvođači odavno se bore sa suviškom vlage na ovakvim terenima kopanjem i prokopavanjem kanala, oranjem na slogove ili pravljenjem većih razora, što će i u budućnosti raditi takođe iz gore navedeni činjenica i saznanja proizilazi da sve parapodzole ne treba tretirati podjednako kako u smislu procesa fizičko hemijskih osobina, tako i s gledišta melioracija i popravke istih osobina.

Dipl.ing. Darko Simić