Strnjište posle žetve i količina korova po metru kvadratnom

Strnjište posle žetve – ZAKOROVLJENOST STRNJIŠTA PŠENICE U ZAVISNOSTI OD PREDUSEVA, VISINE KOŠENJA I OBRADE STRNJIŠTA U USLOVIMA VISOKE TEMPERATURE I SUŠE U 2015. GODINI .  autor: Stojan Jevremović, Msc.

Pšenica je biljna vrsta koja ima ogroman značaj u ishrani ljudi, ali i veliki agrotehnički značaj, jer kao usev gustog sklopa utiče na smanjenje brojnosti korova. Da bi se agrotehnički značaj pšenice ispoljio u potpunosti, neophodno je na pravi način upravljati strništem pšenice. Isključivo oslanjanje na hemijske mere prilikom suzbijanja korova na strništu utiče na povećanje otpornosti korova na herbicide i može izazvati potpunu otpornost, gde prime-njeni herbicidi više nemaju efekta. Primena principa integrisane zaštite bilja isključuje ovu mogučnost i omogućava dugotrajno gazdovanje osnovnim prirodnim resursom, zemljištem.

  Pšenica (Triticum aestivum L.) predstavlja osnovnu hlebnu žitaricu. Prema podacima republi?kog zavoda za statistiku, pšenica se u Srbiji gaji na oko 550000 ha [1]. Pšenica je i sa agrotehni?kog aspekta veoma značajna biljna vrsta, jer kao usev gustog sklopa, ostavlja zemljište nezakorovljeno i poboljšava fizike osobine zemljišta [2]. Nakon žetve pšenice, na strništu se pojavljuje raznolika korovska flora u čijem sastavu uglavnom dominira divlji sirak (Sorghum halepense L.). Divlji sirak je višegodišnji uskolisni korov iz familije Poaceae, koji osim što se razmnožava generativno putem semena, poseduje sposobnost i vegetativnog razmnožavanja pomo?u pupoljaka obrazovanih na rizomu [3].

Osnovni način, koji poljoprivredni proizvođači koriste za suzbijanja korova na strništu pšenice, je upotreba totalnih herbicida na bazi aktivne materije glifosat. Međutim, isključivo oslanjanje na hemijske mere nije opravdano, jer može doći do razvoja otpornosti (rezistentnosti) korova na herbicide. U cilju smanjenja upotrebe herbicida na strništu pšenice, a u skladu sa principima integrisane zaštite bilja, savetodavci PSS Institut Tamiš doo Pančevo su izveli ogled u kojem se pratila brojnost korova u zavisnosti od visine žetvenih ostataka i obrade strnjišta pšenice, kao i od preduseva.

MODEL OGLEDA, METOD RADA I REZULTATI

Ogled je postavljen na parceli širine 18 m i dužine 752 m (ukupna površina od 1,35 ha). Širina od 18 m je podeljena na tri dela, tj. na tri varijante od po 6 m, koje su praćene u ogledu. Prilikom žetve pšenice kombajnom radnog zahvata 6 m, kombajn je

• u prvoj varijanti kosio pšenicu visoko i na taj način ostavio visoku strnjiku, visine oko 30 cm. U sledećem prohodu, tj.
• drugoj varijanti, kosio je pšenicu veoma nisko i strnjika je bila vsine do 15 cm.
• Poslednjih 6 m dužine ogleda je nakod žetve pšenice razriveno na 10 cm dubine.

Takođe, značajno je pomenuti da je do pola parcele predusev pšenici bio suncokret, a od pola kukuruz

Praćenje korova, koje se sastojalo od brojanja i determinacije po 1 m2, vršeno je u tri navrata: 06.08.2015.,13.08.2015., i 20.08.2015. Tokom praćenja, korovi su sakupljani u plastične kese i izmerena je njihova biomasa.

 Strnjište posle žetve

Na posmatranom stnjištu pšenice, gde je predusev bio suncokret, utvrćene su sledeće korovske vrste: Sorghum halepense – divlji sirak, Cirsium arvense – palamida, Convolvulus arvensis – poponac, Solanum nigrum – kereće grožđe, Chenopodium album – pepeljuga, Helianthus annuus – divlji suncokret, Abutilon theophrasti – lipica teofrastova i Lactuca serriola – divlja salata.

Dok je na posmatranom stnjištu, na delu gde je predusev bio kukuruz, utvrđeno prisustvo divljeg sirka (S. halepense), palamide (C. arvense) i poponca (C. arvensis).

Zastupljenost divljeg  sirka na delu strnjišta gde je suncokret sejan kao predusev, bila je 94 %, dok je zastupljenost divljeg sirka na delu gde je kukuruz bio predusev bila 99,9 %.

Merenjem biomase korova po varijantama i predusevu, utvrđeno je da je najveća masa korova bila u prvoj, a najmanja u trećoj varijanti, bez obzira na predusev. Poređenjem dela parcele gde je predusev suncokret i dela gde je preusev kukuruz, utvrđeno je sledeće:

• masa korova u     I varijanti kod preduseva suncokreta bila je 2,1 puta manja nego kod preduseva kukuruza;

• masa korova u   II varijanti kod preduseva suncokreta bila je 4,3 puta manja nego kod preduseva kukuruza;

• masa korova u III varijanti kod preduseva suncokreta bila je ?ak 16,2 puta manja nego kod preduseva kukuruza.

Osim razlike u masi korova, postojala je i razlika u fazi razvoja korova, po varijantama. Kao primer ćemo uzeti najdominantniji korov, tj. divlji sirak. Osim što je prvoj varijanti utvrđena največa masa korova, moglo se uočiti da su biljke sirka bile u fazi sarzrevanja zrna, tj. u fazi od mlečne do pune zrelosti. U drugoj varijanti, divlji sirak je bio u fazi metličenja, dok je u trećoj varijati, gde je zabeležena i najmanja masa, divlji sirak bio u fazi vlatanja.

 Tabela 2. Prikaz biomase korova na strnjištu pšenice po varijantama i prema predusevu.

Varijante u ogledu                             Predusev SUNCOKRET                         Predusev KUKURUZ

                                                             masa korova / m2                      masa korova / m2

Strnjika visine 30 cm                         358,0 g                                                     761,1 g

Strnjika visine 15 cm                           100,1 g                                                     430,7 g

Razriveno strnjište                                20,2 g                                                      327,9 g

 do 10 cm dubine

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK – Izrazito suvo i toplo leto, kao glavno obeležje 2015. godine, uslovilo je isušivanje površinskog sloja zemljišta i uticalo na sastav korovske flore na strništima pšenice, kao i na parcelama gde usevi još nisu prispeli za žetvu. Suvo i toplo leto je i razlog najveće zastupljenosti višegodišnjih korova, kao što su divlji sirak, palamida i poponac, na strništima pšenice. Najzastupljeniji korov, sa 94 % zastupljenosti na delu parcele gde je predusev bio suncokret i sa 99,9 % zastupljenosti tako gde je preusev bio kukuruz, bio je svakako divlji sirak.

Rizom sirka doseže dubine i do 120 cm, a to mu omogućava da završi svoj razvoj i u izrazito sušnim godinama [4]. Iz rezultata ogleda se može videti da je najveća masa korova bila u I varijanti, tj. na delu parcele gde je strnjika pšenice bila visine oko 30 cm, bez obzira na predusev. Ovaj podatak nam ukazuje da se tu nalazila i najveća količina pristupačne vode za korove, a to je i razlog što je divlji sirak u I prvoj varijanti ušao u poslednju fazu razvoja, tj. sazrevanja semena.

S obzirom da se u III varijanti nalazila najmanja masa korova, na šta su uticali vremenski uslovi, tretiranje korova herbicidima je moglo izostati na delu parcele gde je preusev bio suncokret, dok je na delu parcele gde je predusev bio kukuruz mogla primeniti niža količina herbicida. Prilikom suzbijanja korova na strnjištu pšenice treba primeniti integrisani pristup, koji obuhvata korišćenje svih raspoloživih mera, a ne samo hemijskih. Isključivo oslanjanje na hemijske mere može rezultirati otpornošću (rezistentnošću) korova na primenjene herbicide, kao što je slučaj sa divljim sirkom koji je postao otporan na herbicid glifosat [5]. Naša preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da u zavisnosti od načina “ljuštenja strnjišta,” prate zakorovljenost i vrste korova, sami ili uz pomoć savetodavaca svoje PSS i u slu?aju ponovnog sušnog leta uz konsultacije izostave prskanje na obrađenom strnjištu.

 Literatura: [1] Anonymous (2012): Popis poljoprivrede. Republika Srbija, Republi?ki zavod za statistiku. (http://popispoljoprivrede.stat.rs/?page_id=6221&lang=lat) [2] Glamočija, ? (2005): Specijalno ratarstvo. Dragani? doo. ISBN 10: 8644105876 – ISBN 13: 9788644105879. [3] Janji?, V. i Koji?, M. (2002): Atlas travnih korova. Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija. Vizartis – Beograd. [4] Warwick, S. i L. Black (1983): The biology of Canadian weeds – Sorghum halepense. Canadian Journal of Plant Science, 63: 997- 1014. [5] Martin M. Vila-Aiub, Maria C. Balbi, Pedro E. Gundel, Claudio M. Ghersa i Stephen B. Powles (2007):Evolution of Glyphosate- Resistant Johnsongrass (Sorghum halepense) in Glyphosate-Resistant Soybean. Weed Science, Vol. 55, No. 6, pp. 566-571.

foto pixabay.com

Strnjište posle žetve

Strnjište posle žetve – ZAKOROVLJENOST STRNJIŠTA PŠENICE U ZAVISNOSTI OD PREDUSEVA, VISINE KOŠENJA I OBRADE STRNJIŠTA U USLOVIMA VISOKE TEMPERATURE I SUŠE U 2015. GODINI .  autor: Stojan Jevremović, Msc.

Pšenica je biljna vrsta koja ima ogroman značaj u ishrani ljudi, ali i veliki agrotehnički značaj, jer kao usev gustog sklopa utiče na smanjenje brojnosti korova. Da bi se agrotehnički značaj pšenice ispoljio u potpunosti, neophodno je na pravi način upravljati strništem pšenice. Isključivo oslanjanje na hemijske mere prilikom suzbijanja korova na strništu utiče na povećanje otpornosti korova na herbicide i može izazvati potpunu otpornost, gde prime-njeni herbicidi više nemaju efekta. Primena principa integrisane zaštite bilja isključuje ovu mogučnost i omogućava dugotrajno gazdovanje osnovnim prirodnim resursom, zemljištem.

  Pšenica (Triticum aestivum L.) predstavlja osnovnu hlebnu žitaricu. Prema podacima republi?kog zavoda za statistiku, pšenica se u Srbiji gaji na oko 550000 ha [1]. Pšenica je i sa agrotehni?kog aspekta veoma značajna biljna vrsta, jer kao usev gustog sklopa, ostavlja zemljište nezakorovljeno i poboljšava fizike osobine zemljišta [2]. Nakon žetve pšenice, na strništu se pojavljuje raznolika korovska flora u čijem sastavu uglavnom dominira divlji sirak (Sorghum halepense L.). Divlji sirak je višegodišnji uskolisni korov iz familije Poaceae, koji osim što se razmnožava generativno putem semena, poseduje sposobnost i vegetativnog razmnožavanja pomo?u pupoljaka obrazovanih na rizomu [3].

Osnovni način, koji poljoprivredni proizvođači koriste za suzbijanja korova na strništu pšenice, je upotreba totalnih herbicida na bazi aktivne materije glifosat. Međutim, isključivo oslanjanje na hemijske mere nije opravdano, jer može doći do razvoja otpornosti (rezistentnosti) korova na herbicide. U cilju smanjenja upotrebe herbicida na strništu pšenice, a u skladu sa principima integrisane zaštite bilja, savetodavci PSS Institut Tamiš doo Pančevo su izveli ogled u kojem se pratila brojnost korova u zavisnosti od visine žetvenih ostataka i obrade strnjišta pšenice, kao i od preduseva.

MODEL OGLEDA, METOD RADA I REZULTATI

Ogled je postavljen na parceli širine 18 m i dužine 752 m (ukupna površina od 1,35 ha). Širina od 18 m je podeljena na tri dela, tj. na tri varijante od po 6 m, koje su praćene u ogledu. Prilikom žetve pšenice kombajnom radnog zahvata 6 m, kombajn je

• u prvoj varijanti kosio pšenicu visoko i na taj način ostavio visoku strnjiku, visine oko 30 cm. U sledećem prohodu, tj.
• drugoj varijanti, kosio je pšenicu veoma nisko i strnjika je bila vsine do 15 cm.
• Poslednjih 6 m dužine ogleda je nakod žetve pšenice razriveno na 10 cm dubine.

Takođe, značajno je pomenuti da je do pola parcele predusev pšenici bio suncokret, a od pola kukuruz

Praćenje korova, koje se sastojalo od brojanja i determinacije po 1 m2, vršeno je u tri navrata: 06.08.2015.,13.08.2015., i 20.08.2015. Tokom praćenja, korovi su sakupljani u plastične kese i izmerena je njihova biomasa.

 Strnjište posle žetve

Na posmatranom stnjištu pšenice, gde je predusev bio suncokret, utvrćene su sledeće korovske vrste: Sorghum halepense – divlji sirak, Cirsium arvense – palamida, Convolvulus arvensis – poponac, Solanum nigrum – kereće grožđe, Chenopodium album – pepeljuga, Helianthus annuus – divlji suncokret, Abutilon theophrasti – lipica teofrastova i Lactuca serriola – divlja salata.

Dok je na posmatranom stnjištu, na delu gde je predusev bio kukuruz, utvrđeno prisustvo divljeg sirka (S. halepense), palamide (C. arvense) i poponca (C. arvensis).

Zastupljenost divljeg  sirka na delu strnjišta gde je suncokret sejan kao predusev, bila je 94 %, dok je zastupljenost divljeg sirka na delu gde je kukuruz bio predusev bila 99,9 %.

Merenjem biomase korova po varijantama i predusevu, utvrđeno je da je najveća masa korova bila u prvoj, a najmanja u trećoj varijanti, bez obzira na predusev. Poređenjem dela parcele gde je predusev suncokret i dela gde je preusev kukuruz, utvrđeno je sledeće:

• masa korova u     I varijanti kod preduseva suncokreta bila je 2,1 puta manja nego kod preduseva kukuruza;

• masa korova u   II varijanti kod preduseva suncokreta bila je 4,3 puta manja nego kod preduseva kukuruza;

• masa korova u III varijanti kod preduseva suncokreta bila je ?ak 16,2 puta manja nego kod preduseva kukuruza.

Osim razlike u masi korova, postojala je i razlika u fazi razvoja korova, po varijantama. Kao primer ćemo uzeti najdominantniji korov, tj. divlji sirak. Osim što je prvoj varijanti utvrđena največa masa korova, moglo se uočiti da su biljke sirka bile u fazi sarzrevanja zrna, tj. u fazi od mlečne do pune zrelosti. U drugoj varijanti, divlji sirak je bio u fazi metličenja, dok je u trećoj varijati, gde je zabeležena i najmanja masa, divlji sirak bio u fazi vlatanja.

 Tabela 2. Prikaz biomase korova na strnjištu pšenice po varijantama i prema predusevu.

Varijante u ogledu                             Predusev SUNCOKRET                         Predusev KUKURUZ

                                                             masa korova / m2                      masa korova / m2

Strnjika visine 30 cm                         358,0 g                                                     761,1 g

Strnjika visine 15 cm                           100,1 g                                                     430,7 g

Razriveno strnjište                                20,2 g                                                      327,9 g

 do 10 cm dubine

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK – Izrazito suvo i toplo leto, kao glavno obeležje 2015. godine, uslovilo je isušivanje površinskog sloja zemljišta i uticalo na sastav korovske flore na strništima pšenice, kao i na parcelama gde usevi još nisu prispeli za žetvu. Suvo i toplo leto je i razlog najveće zastupljenosti višegodišnjih korova, kao što su divlji sirak, palamida i poponac, na strništima pšenice. Najzastupljeniji korov, sa 94 % zastupljenosti na delu parcele gde je predusev bio suncokret i sa 99,9 % zastupljenosti tako gde je preusev bio kukuruz, bio je svakako divlji sirak.

Rizom sirka doseže dubine i do 120 cm, a to mu omogućava da završi svoj razvoj i u izrazito sušnim godinama [4]. Iz rezultata ogleda se može videti da je najveća masa korova bila u I varijanti, tj. na delu parcele gde je strnjika pšenice bila visine oko 30 cm, bez obzira na predusev. Ovaj podatak nam ukazuje da se tu nalazila i najveća količina pristupačne vode za korove, a to je i razlog što je divlji sirak u I prvoj varijanti ušao u poslednju fazu razvoja, tj. sazrevanja semena.

S obzirom da se u III varijanti nalazila najmanja masa korova, na šta su uticali vremenski uslovi, tretiranje korova herbicidima je moglo izostati na delu parcele gde je preusev bio suncokret, dok je na delu parcele gde je predusev bio kukuruz mogla primeniti niža količina herbicida. Prilikom suzbijanja korova na strnjištu pšenice treba primeniti integrisani pristup, koji obuhvata korišćenje svih raspoloživih mera, a ne samo hemijskih. Isključivo oslanjanje na hemijske mere može rezultirati otpornošću (rezistentnošću) korova na primenjene herbicide, kao što je slučaj sa divljim sirkom koji je postao otporan na herbicid glifosat [5]. Naša preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da u zavisnosti od načina “ljuštenja strnjišta,” prate zakorovljenost i vrste korova, sami ili uz pomoć savetodavaca svoje PSS i u slu?aju ponovnog sušnog leta uz konsultacije izostave prskanje na obrađenom strnjištu.

 Literatura: [1] Anonymous (2012): Popis poljoprivrede. Republika Srbija, Republički zavod za statistiku. (http://popispoljoprivrede.stat.rs/?page_id=6221&lang=lat) [2] Glamočija, ? (2005): Specijalno ratarstvo. Draganić doo. ISBN 10: 8644105876 – ISBN 13: 9788644105879. [3] Janjić, V. i Kojić, M. (2002): Atlas travnih korova. Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbija. Vizartis – Beograd. [4] Warwick, S. i L. Black (1983): The biology of Canadian weeds – Sorghum halepense. Canadian Journal of Plant Science, 63: 997- 1014. [5] Martin M. Vila-Aiub, Maria C. Balbi, Pedro E. Gundel, Claudio M. Ghersa i Stephen B. Powles (2007):Evolution of Glyphosate- Resistant Johnsongrass (Sorghum halepense) in Glyphosate-Resistant Soybean. Weed Science, Vol. 55, No. 6, pp. 566-571.

foto pixabay.com

Strnjište posle žetve