Sadnja lukova tokom prolećnih dana

Sadnja lukova – Beli luk uspeva u umereno vlažnoj klimi, na humusnom zemljištu koje pre toga treba duboko obraditi još u toku rane jeseni. Ne podnosi sveže stajsko đubrivo pa ga treba gajiti na prethodno đubrenom zemljištu. Orijentaciona norma đubriva za beli luk je N 80-100 kg / ha, P2O5 60 – 80 kg / ha, K2O  40 – 80 kg / ha.. Pod osnovnu obradu treba uneti 1 / 3 N, polovinu P i K, a preostalu količinu u proleće čim vremenski uslovi dozvole.

Pre sadnje na nekoliko dana, treba obaviti dezinfekciju sadnog materijala. Na taj način sprečava se razvoj i širenje bolesti. Za dezinfekciju se koriste fungicidi  posle čega se čenovi osuše i  sade.

Sadnja lukova tokom prolećnih dana

Beli luk sadi se u jesen ( septembar, oktobar) ili rano u proleće u redove na razmak 30-40 cm između redova i oko 10 cm u redu. Za sadnju se biraju spoljni čenovi  koji su krupni, dobro razvijeni i zdravi. Za sadnju 1 ha potrebno je 500 – 700 kg / ha čenova odnosno 800 – 1.200 kg / ha glavica belog luka. Sadnja može da se obavi ručno ili mašinski. Pri mašinskoj sadnji koja je brža, čenovi su u nepravilnom položaju, a to usporava klijanje, ukorenjavanje  i početni porast što dovodi do formiranja sitnih i neujednačenih lukovica koje nemaju tržišnu vrednost. Zbog toga je bolje sadnju obaviti ručno.

Dubina sadnje zavisi od veličine čenova i obično iznosi 2 – 3 cm. Ako je sadnja plića dolazi do izbacivanja čenova na površinu  i sušenja, jer je u tom slučaju deo korena van zemlje, dok pri predubokoj sadnji biljke usporeno niču i zaostaju u porastu.

Nega useva sastoji se u prihranjivanju, međurednoj obradi, zaštiti od korova, bolesti i štetočina.  Međurednom obradom stvara se rastresit gornji sloj zemljišta  što povoljno utiče na razvijanje lukovica. Potrebno je ovu meru obaviti rano u proleće, kad kreće vegetacija.

Što se tiče zaštite potrebno je tokom vegetacije pratiti uslove za pojavu bolesti i štetočina i usev prskati po potrebi. Najznačajnija bolest belog luka je plamenjača, bela trulež, rđa i trulež korena i stabla, a od insekata najveće štete nanosi lukova muva, a na parcelama na kojima se ne poštuje plodored i muva jesenjeg belog luka. Ovde treba reagovati  preventivno,  u rano proleće, jer kada se uoče štete već je kasno za tretiranje.

Jesenji beli luk se vadi u prvoj polovini jula. Luk se može vaditi ručno ili mašinski. Nakon vađenja luk se prosuši na parceli ili na nekom promajnom mestu posle čega se obavlja čišćenje suvih listova. Lukovice se čuvaju u sanducima na suvom, hladnom i promajnom mestu.

Beli luk ima više hranljivih materija od crnog luka.

dipl.ing Snežana Stojković-Jevtić