Prihrana pšenice februar – mart (vlatanje)

Prihrana pšenice je na redu, ali koliko đubriva treba rasturiti po njivi? Uz ovako visoke cene đubriva da li će se sve to isplatiti? Prihrana se mora obaviti jer će bez nje prinos biti ispod proseka. Zima i sneg nas zaobilaze i to može samo otežati razvoj pšenice zato joj moramo pomoći – minimum 50% preporučenih količina.

Savetuje Vas Gordana Rehak, dipl.ing. PSSS Šabac

Pšenica je stigla do 4-5 listova i sada joj treba pomoći u razvoju. Potrebno je uraditi N min – test pre prihrane pšenice. Preporuka je da se 60% rastura u fazi bokorenja, a ostatak 40% u fazi vlatanja. Pšenica je kultura među najzastupljenijim u setvenoj strukturi poljoprivrednih proizvođača, te stoga joj treba posvetiti posebnu pažnju. Da bi se ostvario dobar kvalitet, visok i stabilan prinos treba obratiti pažnju na veoma važne stavke među kojima su:

1.  Odgovarajući odnos azota i fosfora, što u fazama rasta i razvića treba da iznosi 2:1,
2. U jesen kao osnovno đubrenje u pripremi zemljišta za setvu treba uneti svu potrebnu količinu fosfora i kalijuma, a azota u količini od 40-50kg/ha,
3. Prvo prihranjivanje se preporučuje već u kasnu zimu ili rano proleće, po pravilu ne pre 15. februara
4. Pšenica se uglavnom prihranjuje dva puta, drugu prihranu treba izvršiti u fazi intenzivnog rasta stabla do pojave klasa, a treća zavisi od stanja useva i uslova gajenja,
5. Prva prihrana utiče na visinu prinosa, a druga na kvalitet,
6. Može se izvoditi folijarna prihrana preko lista u jesen ako se usev tretira pesticidima, i u proleće u fazi bokorenja i lista zastavičara,
7. Za visok prinos i kvalitet, osim osnovnih hraniva potrebno je obezbediti i odgovarajući nivo mikroelemenata.

Prihrana pšenice februar – mart (bokorenje,vlatanje)

KOJE ĐUBRIVO KORISTITI

Osnovno đubrivo – Koristiti po mogućstvu složena, mineralna, kompleksna, granulisana đubriva koja u sebi sadrže mikroelemente za ishranu ratarskih kultura. Ukoliko se odradi, a potrebno je svakako odraditi agrohemijsku analizu zemljišta iz koje se lako može odrediti, a samim tim i odabrati odgovarajuća kombinacija za odgovarajuću parcelu. Ukoliko NIJE urađena agrohemijska analiza zemljišta, treba primeniti đubriva sa standardnim odnosom hraniva za usev pšenice ili sa povišenim sadržajem fosfora.

PRIHRANA – Ukoliko se ne izvrši osnovno đubrenje u jesen, za prvu prihranu u proleđe treba koristiti kompleksna NPK đubriva sa povišenim sadržajem azota. U uobičajenoj prihrani koristiti azotna đubriva KAN ili AN u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta.

Folijarno đubrenje – koristiti vodotopiva đubriva, a za specifične potrebe ili otklanjanje nedostataka pojedinih elemenata (nedostatak u zemljištu ili nemogućnosti usvajanja), tečna folijarna đubriva sa sadržajem samo jednog ili sa više mikroelemenata.