Kukuruz zahteva dodatno đubrenje tokom razvoja

Kukuruz, koji izgrađuje veliki habitus, zahteva dodatno đubrenje tokom razvoja. Količina hraniva koju ćete dati kukuruzu zavisi uglavnom od plodnosti zemljišta, a veliki uticaj na količinu hraniva ima i planirani prinos, predusev, navodnjavanje itd.

Ono što je potrebno znati pri određivanju bilo koje količine đubriva u ratarskoj proizvodnji je to koliko koja ratarska kultura IZNESE hranljivih elemenata prinosom. Tako kukuruz pri formiranju 100 kg prinosa iznese iz zemljišta sledeće količine hranljivih elemenata u kg:

• N – 2.84 kg;  
• P2O5 – 1.07 kg;
• K20 – 3.11 kg

Te količine plus količine koje i ovako nedostaju u zemljištu, treba nadomestiti kroz đubrenje. Kukuruz dobro reaguje na đubrenje kako organskim đubrivima tako i mineralnim đubrivima. Najbolje je đubrenje kukuruza njihovom kombinacijom. Kontrola plodnosti zemljišta daće Vam najbolji pregled sadržaja hranljivih elemenata u zemljištu.

Kukuruz zahteva dodatno đubrenje tokom razvoja

Stajnjak je najbolje uneti u jesen pod brazdu. Treba upotrebljavati kvalitetan dobro zgoreo stajnjak. Količine stajnjaka koje ćete upotrebiti zavise od sadržaja humusa u zemljištu. Neke okvirne količine za naša zemljišta se kreću od 30-40 t/ha. Stajnjak treba upotrebljavati jednom u 4 godine zbog njegovog produženog dejstva.

Kukuruz zahteva – Potrebne količine mineralnih đubriva određuju se na bazi kontrole plodnosti zemljišta (P i K) i N-nim metode (N). Od prisutnosti tih elemenata u zemljištu zavisiće i kombinacija NPK hraniva koju ćete primeniti. U uslovima Borskog okruga najbolje efekte u proizvodnji kukuruza dala je kombinacija hraniva sa odnosom 1:2:3 (8:16:24 ili 10:20:30).

 U principu tehnika  kukuruz đubrenja u našem kraju svela bi se na sledeće:

• 2/3 P i K dati u jesen prilikom osnovne obrade zemljišta kao i 1/3 N.

• Preostalu 1/3 P i K dati predsetveno kao i 1/3 N.

• Ostatak N dati tokom prihranjivanja.

Kukuruz se u našim uslovima prihranjuje kada je u fazi 4 – 6 lista uz primenu mera zaštite i kultiviranje. Ovako je najbolje raditi iz razloga što su P i K slabo mobilni elementi, treba vremena da se usvoje, a takođe je važno znati i to da kukuruz 70% količina P i K usvoji do faze metlićenja, ostatak usvoji kasnije. Kada je N u pitanju on je lako mobilan, lako se usvaja i podložan je ispiranju ukoliko je velika vlažnost zemljišta. Kukuruz usvoji 80% N do faze metličenja, a ostatak kasnije tokom vegetacije.

Ukoliko se kukuruz navodnjava, onda se menja i način đubrenja. U tom slučaju treba celokupnu količinu P i K dati u jesen,  kao i ½ N, dok se druga polovina N daje tokom prihranjivanja. U godini u kojoj se koristi stajnjak trebalo bi smanjiti količine mineralnih hraniva bar za 1/3.

PSSS Negotin
Vladica Gavrilović, dipl.ing.polj.