Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Divlji sirak u kukuruzu – Sorghum halepense u narodu poznat i kao koštan, metla, kukuruzar je višegodišnja korovska biljka visine oko jednog metra, nekada može dostići visinu i do tri metra.
Ova korovska vrsta doneta je iz Male Azije i naturalizovana na području Srbije. Kosmopolit je, pripada životnoj formi geofita, familji Poaceae. Termofilana je vrsta, raste na toplim i suvim mestima, na peskovima, utrinama, sušnim njivama, vinogradima i voćnjacima, u okopavinama i na ruderalnim staništima.
Kao višegodišnja vrsta pri osnovi je busenasto razgranata , sa dobro razvijenim rizomima, koji su puzeći i sa stolonima. Rizomi su podzemni izdanci izduženog oblika sa neograničenim rastenjem. Osovina je valjkasta ,zadebljala i služi kao rezervoar hranljivih materija. Razmnožava se generativno ( semenom ) i vegetativno ( rizomima). Biljke iznikle iz rizoma imaju brži porast od biljaka izniklih iz semena.
Seme divljeg sirka u zemljištu zadržava klijavost i do 25 godina. Najvažniji ekološki faktor koji uslovljava klijanje semena je temperatura zemljišta koja mora da bude između 20 i 30 stepeni C- Semenski potencijal i celokupna rizomska masa nalazi se na dubini od 30 cm u oraničnom sloju.
Na području Kolubarskom okruga divlji sirak – Sorghum halepense je rasprostranjen i značajna je korovska vrsta. Prisutan je najčešće u okopavinama ,mada nije retka pojava na strništima, ruderalnim staništima, a registrovan je i u voćnjacima i vinogradima. Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere suzbijanja ova korovska vrste može znatno da utiče na rast i razvoj gajenih biljka, kvalitet i visinu prinosa, a takođe je konkurencija gajenim biljkama u hranivu, vodi, svetlosti i dr.
Mere suzbijanja: agrotehničke mere koje mogu biti preventivne i direktne; i hemijske mere koje podrazumevaju izbor i primenu odgovarajućeg herbicida.
Divlji sirak u kukuruzu konkurencija biljci
U preventivne agrotehničke mere koje sprečavaju donošenje semena divljeg sirka na proizvodne površine ubrajaju se sledeće:
- čišćenje semena,
- pravilno negovanje stajnjaka,
- pravilno postupanje sa raznim otpacima u poljoprivredi,
- uništavanje divljeg sirka pored puteva.
U direktne agrotehničke mere spadaju :
- obrada zemljišta,
- plevljenje,
- ugarenje strnjike,
- vreme i gustina setve,
- plodored.
Hemijske mere suzbijanja podrazumevaju upotrebu herbicida koja zavisi od vrste useva, fenofaze useva i fenofaze korovske vrste – divljeg sirka.
Na osnovu gore navedenih parametara vrši se izbor herbicida uz obaveznu konsultaciju stručnih lica. Divlji sirak na strništu i ruderalnim staništima uništava se primenom totalnih translokacionih herbicidima na bazi aktivne materije Glifosat-a.
Usev kukuruza pokazuje veliku osetljivost prema divlljem sirku. Za suzbijanje divljeg sirka u kukuruzu danas postoji nekoliko preparata iz grupe sulfonilurea herbicida, koji se mogu preporučiti do određene faze razvoja kukuruza.
dipl.ing.Vesna Janković. PSSS Valjevo
Prilikom suzbijanja, potrebno uzeti u obzir najosetljiviju fazu korova kod uskolisnih korova faza do 3 lista, a kod širokolisnih faza 2 do 4 lista, ukoliko suzbijamo divlji sirak to je faza 10-15 cm, pri tome obavezno treba voditi računa i o fazi razvoja kukuruza.
Broj listova kukuruza nam određuje koji ćemo preparat upotrebiti kao i spektar korova.
Za suzbijanje ŠIROKOLISNIH KOROVA preparati na bazi 2,4 D ( Monosan herbi, Lentemul, Maton..) primenjuju se najkasnije do 5 listova kukuruza,preparati na bazi dikambe ( Banvel) i dikambe + bentazon ( Cambio) primenjuju se do 6 listova kukuruza. u fazi preko 6 listova, potrebno je primeniti herbicide novije generacije kao što su Laudis, Clio i Calisto.
USKOLISNI KOROVI
Za suzbijanje uskolisnih korova do 6 listova kukuruza koriste se preparati Tarot i Grid, a preparati Motivel i Equip mogu se primeniti i u kasnijim fazama razvoja kukuruza,preko 6 listova.
Preporuka je da svaku primenu treba ograničiti do 8 lista kukuruza jer posle toga nastupa faza razvoja generativnih organa kukuruza, pa svaka kasnija primena herbicida utiče na prinos kukuruza.
PSS Čačak Dipl. Ing Vesna Nišavić Veljković
