Sudanska trava za ishranu preživara i konja

Sudanska trava je vredna krmna biljka, odlikuje se visokim prinosom krme koja je dobrog kvaliteta. Poseban značaj ima u ishrani svih preživara i konja, koristi se za napasanje, ishranu u zelenom stanju, za spremanje senaže i silaže. Sudansku travu treba gajiti u plodoredu.

Seje se najčešće posle strnih žita i đubrenih okopavina, monokulturu treba izbegavati jer iscrpljuje zemljište pa je kao predusev, za većinu gajenih biljaka dobra jedino ako se zemljište nakon nje obilno đubri. Za postizanje visokih prinosa potrebno je pre osnovne obrade zemljišta uneti veliku količinu kako organskih tako i mineralnih đubriva .

Stajnjak se upotrebljava u količini od 20-30 t/ha što zavisi od plodnosti zemljišta. Od mineralnih đubriva unosi se 80-220 kg/ha azota,50-60 kg/ha fosfora i 70-80kg/ha kalijuma. Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva, kao i 1/3 azota upotrebljava se pri osnovnoj obradi. Ostatak azota služi za prihranjivanje, u fazi kada biljka ima 5-6 listova i nakon prvog otkosa.

U zavisnosti od načina iskorišćavanja određuje se vreme setve i količina semena za setvu. Sudanska trava je biljka toplih krajeva i ima velike potrebe prema toploti, minimalna temperatura za klijanje semena je 8-10 stepeni pa od toga zavisi prvi rok setve.

Obično se shodno agrometeorološkim uslovima na našem području seje po završetku setve kukuruza, u dva do tri roka u razmaku od 15-20 dana.

Seje se na rastojanje 20-25 cm uz upotrebu 35- 40 kg/ha semena što zavisi od načina iskorišćavanja.

Dubina setve je 3-5 cm u zavisnosti od osobina zemljišta. Nakon setve zasejanu površinu treba povaljati. Iskorišćavanje sudanske trave počinje ispašom u toku leta, kada biljka dostigne visinu 30- 40 cm, za ishranu u zelenom stanju kosi se pred izbijanje prvih metlica, za spremanje senaže kosi se kada biljka dostigne visinu 60-70 cm, a za spremanje silaže sudanska trava se kosi u fazi metličenja.

Zbog brže regeneracije sudanska trava se kosi na visini od 10-12 cm. Na našem području najčešće se kose dva otkosa sa prosečnim prinosom zelene krme oko 60 t/ ha (oko15 t/ha sena).

PSSS Jagodina Jorgovanka Vlajkovac, dipl.ing.

Sudanska trava za ishranu preživara i konja

Sorta sudanske trave pod imenom ZORA stvorena je selekcijom iz populacije sudanske trave. Biljke imaju visok stepen bokorenja i prosečnu visinu 260 cm. Stabljika je čvrsta, okrugla, otporna na poleganje. Lišće je zelene boje, izduženo, zatvorenog rukavca sa svetlozelenim nervom. Metlica je rastresita i u zrelom stanju intenzivno crvene boje. Seme ima crvenomrku boju.

Otporna je na biljne bolesti i sušu. Stasava za zelenu masu za 48 dana posle nicanja, a do pune zrelosti 134 dana. U toku vegetacije postiže 2, a često i 3 otkosa. Ukupni prinos zelene mase je preko 60 t/ha ili suve mase 12-14 t/ha- U proizvodnji semena rodnost je 2,0 – 2,5 t/ha. Biljna masa ne sadrži štetne materije.

Optimalno vreme setve je kraj aprila i početak maja. Pri uskorednoj setvi ( 20cm ) upotrebljava se 35-40 kg/ha semena,a u širokorodnoj setvi ( 50cm ) upotrebljava se oko 15kg/ha. Seje se na 2,0 – 3,0 cm dubine.

Rok za početak setve – kada one najranije setve kukuruza u ataru počnu da niču, e to je vreme za setvu sudanske trave. Sudanska trava nakon nicanja za 52 dana formira prvi otkos, a nakon toga svakih 42 dana dolazi po jedan otkos, ukupno je to četiri otkosa, a prinos zelene krme kreće se od 80-110 tona po hektaru.

Prema hrvatskim podacima – 0,6 hektara sudanske trave odgovara prinosu biomase, odnosno silaže sa jednog hektara kukuruza. Kod kukuruza imamo klip, mehanizaciju prilagođenoj toj biljnoj vrsti i zbog toga silažni kukuruz dominira. Iskustva sa sudanskom travom su vrlo skromna. Proveo sam nekoliko dana u Republici Srpskoj, gde se sudanska trava brzo širi. Radi se o vrlo jeftinoj proizvodnji, jer za stočare nije bitno da imaju samo visok prinos – bitno je po kojoj ceni su došli do tog prinosa. Sudanska trava je energetska biljka, prepuna šećera, lako se sprema senaža. Mi je preporučujemo za pripremu senaže. Senaža je nešto između sena i silaže.

Sudanska trava se kosi kada je visine 90 -100 santimetara, ta masa se provene, suši se jedan dan da vlažnost padne na 55 – 60 procenata i onda se kupi sa sečkom, dalje postupak je isti kao kod pripreme silaže kukuruza – rekao je dr Đura Karagić, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.