Monokultura je nepoželjna pojava tokom gajenja useva

Monokultura je nepoželjna pojava. Posmatranjem i zapažanjem tokom vremena došlo se do saznanja da se sa odgovarajućom i pravilnom smenom useva ostvaruje veća i racionalnija poljoprivredna proizvodnja. Pojava biljnih bolesti, štetočina i korova u usevima, karakteristični su za određene kulture te se sa smenom useva sprečava njihov razvoj i negativni uticaj na prinos. Brojni su primeri da je upravo gajenje pojedinih useva u monokulturi doprinelo širenju pojedinih biogaenasa: divlji ovas, kukuruzna zlatica, divlji sirak, plamenjača krompira i paradajza, itd. Svaka gajena biljka pozitivno odgovara na promenu koja se ostvaruje plodoredom tj. plodosmenom.

Različita obrada zemljišta, intenzitet i kvalitet đubrenja, nivo primenjene agrotehnike i ostalih mera rezultiraju poboljšanju uslova za rast i razviće biljaka.

Strnine i monokultura

Sejane u monokulturi, strnine obezbeđuju skoro idealne uslove za još intenzivniji napad bolesti i štetočina. Jer štetne jedinke (gljivice i štetočine) su odmah na izvoru svoje hrane. Prouzrokovači rđe, pepelnice i fuzarioza su tu, u žetvenim ostacima, i čekaju nove biljke da niknu i da budu iznova zaražene. Slično je i sa štetočinama. Prema istraživanjima, pojava žitnog bauljara je sedam puta veća u usevima u monokulturi nego u plodoredu. Žitna stenica se javlja dva puta više, lisne vaši i žitne muve dva do tri puta su češće u monokulturi strnina. Idealan predusev za strnine su krompir, soja, grašak, suncokret, šećerna repa i kukuruz ranijih grupa zrenja. Treba znati i da u sušnim godinama suncokret i šećerna repa u znatnoj meri iscrpljuju vlagu iz zemljišta što može uticati na narednu kulturu.

Monokultura doprinosi razvoju bolesti i štetočina

Kukuruz i monokultura

Sve do pojave kukuruzne zlatice, a prethodno i kukuruznog plamenca i kukuruzne pipe, gajenju kukuruza u monokulturi se nije posvećivala značajnija pažnja te su tako formirani tzv „kukuruzni pojasevi“ (Banat, Stig). I naravno tu su se prvo javili, a i danas su tu prisutni najopasnije štetočine kukuruza. Takođe i prouzrokovač fuzarijuma prezimljava na žetvenim ostacima. Kukuruznoj pipi su žarišta koja formira u blizini parcela sa kukuruzom „odskočna daska“ za novi napad. Slično je i sa zlaticom, a plamenac prezimljava u kukuruzovini na njivi i takođe čeka svoj trenutak tokom maja kada polaže jaja na mlade biljčice. Kukuruzu kao predusev najviše odgovaraju strnine, uljana repica, suncokret i šećerna repa.

Suncokret i monokultura

Suncokret je jedna od biljnih vrsta koja je veoma osetljiva na gajenje u monokulturi. Bolesti tipa trulež korena i glave, mrka i siva pegavost lista i stabla prezimljavaju na žetvenim ostacima i u zemljištu, “čekaju“ istu biljku. Ustanovljeno je da spore mogu u zemljištu preživeti i do deset godina što samo pomera rokove setve suncokreta na istom mestu. Parazitnoj cvetnici, volovodu takođe gajenje suncokreta u monokulturi izuzetno prija jer od suncokreta volovod „krade“ hranljive materije i iskorišćava ih za svoj rast i razviće. Selekcijom suncokreta stvoreni su hibridi otporni na volovod. Suncokretu kao predusev pogoduju strnine, šećerna repa, uljana repica, a i kukuruz pod uslovom da u zaštiti od korovskih biljaka nisu primenjivani triazinski preparati (atrazin).

Šećerna repa i monokultura

Slično prethodnim okopavinskim usevima, i šećerna repa ukoliko se gaji u monokulturi podložna je napadu štetočina, bolesti kao i intenzivnijem razvoju višegodišnjih uskolisnih i širokolisnih korovskih vrsta. Repina pipa je jedna od ekonomski najznačajnijih štetočina šećerne repe. Izolacija, kopanje zaštitnih kanala i primena insekticida su mere kojima se smanjuje njena prisutnost, a samim tim i štete, ali poštovanje plodoreda je neizostavno. Slična priča je i sa dominantnom bolesti na repi–cerkospori. Brojni problemi koji nastaju njenom pojavom i širenjem izbegavaju se setvom šećerne repe na istoj parceli nakon pet do šest godina. Kao i kod drugih okopavina, i šećernoj repi su strnine najbolji predusev, a tako?e i krompir s tim da se prethodno obavi pregled zemljišta na prisustvo nematoda.

Uljana repica i monokultura

Uljana repica, ili kako je još zovu, biljna vrsta budućnosti, jer ima široku primenu kako u ishrani preživara tako i u ljudskoj ishrani ali još više kao sirovina za proizvodnju biodizela. Naravno, i kod njene proizvodnje, prisustvo štetnih insekata u značajnoj meri može ugroziti usev od nicanja do plodonošenja. Lisne ose i buvači tokom jeseni, a buvači i repičin viličnjak tokom proleća, kao i repičin sjajnik u fazi cvetanja mnogo su opasniji ukoliko se gaji u monokulturi. I literatura i praksa pokazuju da je i tu potrebno uvesti plodosmenu u periodu od 4 do 6 godina. Zbog ranije setve idealan predusev za uljanu repicu su sve strnine.

Prilikom planiranja setve useva, pored plodosmene neophodno je voditi računa i koji su herbicidi primenjeni u predusevu. Za svaki herbicid, proizvođač u uputstvu za primenu dužan je da navede ograničenja u primeni, odnosno osetljivost pojedinih gajenih biljaka prema primenjenom herbicidu. Takođe, treba imati u vidu i klimatske prilike koje su vladale nakon primene herbicida, naročito u zemljištu. Sušni period može da blokira razgradnju pojedinih herbicida i da se s jesenjim padavinama aktiviraju i oštete naredni usev. Brojni problemi u gajenju najvažnijih ratarskih ali i povrtarskih biljaka mogu biti izbegnuti poštovanjem plodosmene tj. plodoreda. Takođe, poznavanjem primenjenih herbicida u prethodnom usevu, njegovog mehanizma delovanja, klimatske prilike nakon primene herbicida, količine i sastav kako mineralnih tako i organskih đubriva datih zemljištu pomažemo stvaranju optimalnih uslova za rast i razviće gajenih biljaka

Zlatko Vampovac dipl.inž. PSSS Padinska Skela