Ljuštenje strništa prva mera posle žetve za bolji rod

Ljuštenje strništa treba da bude prva mera posle žetve. Ova mera predstavlja pliću obradu zemljišta posle ubiranja strnih žita. 

Njome se želi postići sledeće:

• očuvanje zemljišne vlage,
• smanjenje zakorovljenosti zemljišta i narednog useva
• podvrgavanje žetvenih ostataka mineralizaciji.

Pre žetve, dok su strna žita jos na njivi, zemljište je zaštićeno od direktnog sunčevog zračenja i vetrova pa su i gubici vode od evaporacije (isparavanja) znatno umanjeni. Kada se usev požanje, nestaje zaštita, a golo zemljište je direktno izloženo suncu i vetrovima, zbog čega su gubici vode veoma veliki, naročito u prvim satima posle žetve. Gubici vode nastaju i zbog uspostavljenog kapilarnog sistema do same površine zemljišta. To uslovljava gubitak vode iz dubljih slojeva. Obradom, tj. ugaranjem strništa prekida se uspostavljeni kapilarni sistem koji nastaje u vreme od obrade i setve a na površini zemljišta formira se zaštitni sloj od sitne zemlje i žetvenih ostataka koji u značajnoj meri smanjuju gubitak vode iz zemljišta.

Obradjeno strnište ne samo da bolje čuva postojeće rezerve vode, već bolje i brže prima vodu koja putem atmosferskih taloga dospeva na njegovu površinu. Ovo je naročito izraženo kod zemljišta težeg mehaničkog sastava. Neobradjeno strnište nije sposobno da primi veće količine atmosferskih taloga, pa može doći do kretanja vode po površini a time i do odnošenja najfinijih čestica zemljišta procesom erozije.

Ljuštenje strništa prva mera posle žetve 

Pored značaja u očuvanju vlage u zemljištu posebno treba istaći i činjenicu da zaoravanjem zemljišta se sprečava isparavanje azota pa shodno tome ovakvu meru treba podržavati. U samom praktičnom delu primene ove mere ne treba čekati, već u što kraćem roku je i primeniti. Zaoravanje je najbolje izvršiti istog dana kada i žetvu strnina ili eventualno narednog dana na dubinu od 10 do 12 cm. Odlaganjem primene ove izuzetno bitne agrotehnicke mere dovelo bi do gubitka vode iz zemljišta usled visokih temperatura vazduha u periodu u kom se ta mera primenjuje. Prateći problemi bi nastali u vidu otežavajuće predsetvene pripreme zemljišta, koja bi samim tim uticala na smanjen kvalitet setve narednog useva.

Zaoravanjem strništa smanjuje se i zakorovljenost zemljišta, tako što se vegetativni izdanci višegodišnjih korova isecaju plugovima, delom zaoravaju ili ostavljaju na površini zemljišta i na kraju se pod uticajem visokih temperature isuše. Takodje i seme koje se nalazi po površini zemljišta zaoravanjem strništa se stavlja u povoljne uslove za klijanje. Uz dovoljno vlage ta semena se provociraju na nicanje, a kasnije pre pojave generativnih organa narednim oranjem se uništavaju. Sa ovom merom uspešno se može koristiti i hemijska mera borbe protiv korova, a koja se izvodi sa totalnim herbicidima, ali nije preporučljiva jer upotrebom prevelike količine totalnih herbicida na parceli dolazi do zakišeljavanja zemljišta.

spec.organske proizvodnje Vladan Marković PSSS – Prokuplje