Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Zadrugarstvo izazov i šansa – Tokom poslednjih decenija mnogo je bilo pokušaja da zadrugarstvo postane odlika dobrog poslovanja na selu. Srbija ima veliku tradiciju zadrugarstva, ali mnogo puta su zadruge sputavane, opljačkane i krenuti valja od početka. Vratiti poverenje u zadrugarstvo.
Zadrugarsto Španije može da nam bude velika pouka kako da delujemo.
Održan je Poslovni forum Španija – Srbija sa Panelom Zadruge u Srbiji i Španiji i upoznajte se sa njihovim iskustvima i modelima organizovanja zadrugarstva u Španiji.
Poljoprivreda čini oko 2,6% a prehrambena industrija 2,7% ukupnog BDP Španije.
- 30% teritorije čine ruralna područija.
- Sa 23 miliona hektara, unutar EU, Španija je druga po površini iskorišćenog obradivog poljoprivrednog zemljišta i 4. po prihodima ostvarenim od poljoprivrede (preko 40 milijardi evra).
- 8 miliona ljudi tj. 17% stanovništva živi u ruralnim područjima ali se samo milion aktivno bavi poljoprivredom.
- 945.000 registrovanih gazdinastava.
- Prosečna veličina poseda: 24 ha, uz velike varijacije od regiona do regiona.
- Značajne klimatske razlike i velika potreba za navodnjavanjem. Suša i nedostatak vode kao glavni problem.
Struktura poljoprivredne proizvodnje u Španiji:
- biljna proizvodnja: 60% ( u EU – 52% )
- stočarstvo: 39% ( 43% u EU )
- ostalo: 1% ( 5% u EU )
Žitarice – 6 miliona ha (ječam, pšenica, kukuruz) – neto uvoznik žitarica.
Masline – 2 miliona ha.
Cca. 920.000 ha pod voćem i povrćem sa godišnjom proizvodnjom od oko 27 miliona tona (54% povrće, 38% voće i 8% krompir – bez cveća, maslina i grožđa ) čija vrednost prelazi 5,2 milijarde evra.
Važnost proizvodnje u plastenicima: samo 74.900 ha donosi prihod od preko 2,1 milijarde evra (50% namenjeno izvozu).
Zadrugarstvo izazov i šansa
U sledećoj tabeli možemo pogledati osnovne parametre o zadrugarstvu u Španiji.
|
GODINA Broj zadruga |
2006. godina
4. 022 |
2015. godina
3.762 |
2016. godina
3.740 |
2015/16. godina
– 0,6% |
2006/16 godina
– 7% |
| Zarada zadruga bez merkantilne robe | 20,1 | 26,2 | 29,0 | + 10,7% | + 44% |
| Zarada zadruga sa merkantilnom robom | – | 28,2 | 31,0 |
+ 9,9% |
– |
| Neto prihodi – polj. /prehrambena industrija | 78,7 | 95,2 | 96,4 | + 1,3% | + 22,5% |
( iznosi su u milijardama eura )
Možemo konstatovati da tokom perioda 2006 – 2016. godine raste zarada zadruga, tokom te dekade za čak 44% !! Očigledne su prednosti udruživanja radi ostvarenja maksimalnih prihoda.
Broj zadruga se smanjuje , ali to je uglavnom rezultat ukrupnjavanja i formiranja složenih zadruga. Kao rezultat takvih poslovnih poteza imamo da 4% zadruga ostvaruje 48,50% od ukupnoh prihoda svih zadruga ( vrednost njihovih prihoda je 10,8 milijardi eura ).
|
Veličina zadruge |
Broj zadruga | % od ukupnog broja | Prihod u milijardama eura | % ukupnog prihoda zadruga | Prosečni prihodi u milionima eura | Trendovi
Broj zadruga |
2006/2016
Vrednost u eurima |
| Velike | 112 | 4% | 10,8 | 48,5% | 97 | +20% | +92% |
| Srednje | 403 | 15% | 6,7 | 30,0% | 17 | +9% | +37% |
| Male | 989 | 38% | 4,1 | 18,3% | 4,2 | – 7% | + 2% |
| Mikro | 1.124 | 43% | 0,7 | 3,1% | 0,6 | -16% | -17% |
Taj trend će se nastaviti i to je jedna od smernica za naše zadrugare i zadružna udruženja. Taj trend se nastavlja i u izvozu zadružnih proizvoda. U Španiji prosečan prihod od izvoza, kod složenih zadruga čini čak 40% od ukupnog prihoda dok je kod malih zadruga taj procenat samo 6,50% !! Broj zadruga koje izvoze je porastao za 3,4 % u 2016. godini i očekuje se dalji rast.
Značajne su poreske olakšice koje zadruge imaju u svom poslovanju u Španiji ( oslobađanja poreza na prenos apsolutnih prava, uzimanja i vraćanja pozajmica, umanjenje stope poreza na dobit za 50% za poljoprivredne zadruge, smanjenje lokalnih poreza na ekonomsku aktivnost za 95% … ).
Da bi stekli uslove za mere podrške zadrugama one moraju da ispune uslove:
- Osnivanje i delovanje u više od 1 pokrajine, autonomne oblasti
- Zajednička prodaja ukupne proizvodnje
- Obaveza proizvođača da celokupnu proizvodnju predaju zadruzi/udruženju
- Demokratski način upravljanja i donošenja odluka
Tek tada stiču uslove za dodelu subvencija u maksimalnom iznosu od 200.000 eura na period od tri godine.
Ovo su vredni saveti kako poboljšati naš sistem zadrugarstva i pospešiti rast broja zadruga u Srbiji koje će svoje proizvode prerađivati u više stepene obrade i izaći na tržište Evrope.
Udruženi možemo mnogo više.
Petar Jovičić
Zahvaljujem se Ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Beogradu na ustupljnim podacima
foto pixabay.com
