Uljana repica – korovi i štetočine napadaju biljke

Mlade biljke teško podnose konkurenciju korova, a uljanu repicu korovi i štetočine mogu uništiti. Ukoliko ste posejali uljanu repicu morate obratiti pažnju na korove i štetočine u jesen i proleće. Uljana repica je vrlo osetljiva na prisustvo širokolisnih korova kao što su palamida, tatula, kamilica  i gorušica. Ovi korovi mogu se pojaviti kako u jesen tako i u proleće, naročito ako je usev proređen (npr. zbog izmrzavanja). Oni se uspešno suzbijaju herbicidom na bazi a.m. klopiralid (BOSS 300 SL) u dozi od 0,2-0,3 lit/ha. Savetuje se primena ovog herbicida kada su širokolisni korovi u fazi od kotiledona do 2-4 lista jer su tada najosetljiviji na dejstvo herbicida.

Vrlo je važno očuvati lisnu masu kod izniklih biljaka jer je neophodno da uljana repica pre zime razvije snažnu rozetu. U slučaju da je seme uljane repice tretirano sistemičnim insekticidom npr. na bazi a.m. tiametoksam (CRUISER 350 FS) ona je zaštićena u fazi nicanja i ranim fazama rasta od napada buvača (Psylliodes sp.) i repičine lisne ose (Athalia colibri) i tretman protiv ovih štetočina se u tom slučaju često može izostaviti.

U slučaju da seme nije tretirano mora se uraditi tretman insekticidima na bazi piretroida – a.m. lambda cihalotrin (MEGATHRIN 2,5 EC) u dozi od 0,2-0,3 l/ha čim se primeti prisustvo štetočina na parceli.

Jovica Jurišić dipl.ing.zaštite bilja

U jesenjem periodu pored buvača veliki problem zna da predstavlja i pagusenica repičine lisne ose. Proizvođači čim primete let ovog insekta mogu da se pripreme za tretman.

Repičina lisna osa javlja se svake godine. Odrasla osa je žuto-narandžaste boje, a glava i pipci crne boje. Ženke ove štetočine polažu jaja ispod epidermisa mladog lista ili na kotiledon. Pagusenice se pile posle 6-12 dana, a njihov razvoj traje 12-20 dana. Jedinke mladog stadijuma su manje štetne, dok odrasle larve su vrlo proždrljive i prave velike štete.

Za masovnu pojavu ove štetočine od najvećeg značaja je prisustvo biljki hraniteljki, suvo i toplo vreme. Pagusenice ove štetočine u izuzetnim slučajevima mogu da izazovu golobrst i potpuno uništavanje useva. Od zaštitnih mera protiv repičine lisne ose na prvom mestu su agrotehničke mere (plodored, setva sorti uljane repice koje imaju karakteristiku brze regeneracije lisne mase, vremenska i prostorna  izolacija starih i novih parcela, poštovanje rok setve, itd).

Od insekticida protiv repičine lisne ose možemo koristiti preparate na bazi a.m. lambda-cihalotrina(Karate zeon 0,25 l/ha), hlorpirifos+ cipermetrin (Nurell D 1-1,5 l/ha), alfa-cipermetrin(Fastac 10-EC 0,1 l/ha), tau-fluvalinat(Mavrik-EW 0,15-0,2 l/ha), deltametrin (Decis 2,5 EC 0,2-0,3 l/ha), bifentrin( Talstar 10-EC).

Hemijski tretman treba izvoditi kada se utvrdi brojnost 0,5 jedinki po dužnom metru i kad su temperature iznad 10°C, pagusenice su na površini listova.

Uljana repica – korovi i štetočine napadaju biljke

Repičin sjanik – prag štetnosti je više od 8 imaga po pojedinačnoj cvasti.

Sjajnik se hrani polenom i do šteta dolazi u stadijumu pupoljka, jer u toku cvetanja pristup do polena mu je otvoren, tako da sa primenom insekticida treba prestati na početku cvetanja, jer tada počinje i dolet pčela.

Sa stabilizacijom vremena i rastom biljaka, pojava sjajnika će biti masovnija, tako da ako se utvrdi da je dostignut prag štetnosti, uraditi tretman nekim od navedenih insekticida:

• Nurelle-D, Konzul 0,75-1 l/ha, (a.m. hlorpirifos+cipermetrin)
• Talstar 0,1-0,2 l/ha (a.m. bifentrin)
• Fastac 0,1 l/ha (a.m. alfacipermetrin)