Pšenica – faze razvoja od setve do žetve

Pšenica – faze razvoja. Posle setve pšenici sledi dugi put do žetve – važno je ispratiti faze razvoja od setve do žetve. Važno je obezbediti sve potrebne uslove za seme. Najmoćnije agrotehničke mere za pšenicu su optimalan rok setve, prilagođen sistem obrade i priprema zemljišta za setvu, pravilan izbor sistema đubrenja, sorte, optimalan broj biljaka na jedinici površine, kvalitetne mere nege tokom vegetacije, zaštita od korova, štetočina, bolesti itd. Realizacija potencijala rodnosti pšenice zavisi od brojnih agroekoloških faktora, pa je za postizanje stabilnih prinosa neophodno poznavanje njenog odnosa prema agroekološkim činiocima, naročito po fazama rasta i razvića.

Pšenica – faze razvoja pšenice do žetve

Pšenica prolazi kroz nekoliko faza rasta i razvića a najvažniji stadijumi u razviću su:

• jarovizacija i
• svetlosni stadijum.

Za ozime sorte pšenice za prolazak stadijuma jarovizacije neophodne su temperature od 0-12 C u trajanju od 10 do 60 dana, a za drugi je potrebno 9 od 14 h osvetljenosti u toku dana.

Fenološke faze pšenice su:

• klijanje,
• nicanje,
• ukorenjavanje,
• bokorenje,
• vlatanje,
• klasanje,
• cvetanje i oplodnja,
• formiranje,
• nalivanje i
• sazrevanje zrna,

a svaka od ovih faza manifestuje se vidljivim morfološkim promenama  koje prate i unutrašnje promene (razviće). Faze razvića generativnih organa su etape organogeneze, a proticanje ovih faza je različito i zavisi od faktora spoljne sredine.

Poznavanje faza rasta i razvića pšenice je važno pri identifikovanju  kritičnog perioda od nepovoljnih klimatskih uslova ili u pogledu primene agrotehnike, npr. u fazi između cvetanja i sazrevanja pšenica je jako osetljiva na visoke temperature, a negativni efekat će biti još jači u kombinaciji sa vodnim stresom. U period oplodnje pšenice kada je intenzivno stvaranje organske materije od velike je važnosti dobra snabdevenost biljaka vodom, kao i dobra izbalansiranost biljaka N, P, i K i da temperature ne prelaze 25-26 C, a noćne 11-12 C. Potreban je što veći broj sunčanih dana, da nema korovske flore, da nema poleganja useva itd.

Ljiljana Vuksanović