Integralna zaštita u voćarstvu

Integralna zaštita u voćarstvu – Novi standardi u uzgoju voća, novi zahtevi potrošača i povećanje zdravstvene bezbednosti konzumiranja plodova je sledeća faza u razvoju voćarstvu. Neko će nakon primene principa integralne proizvodnje postati i proizvođač organski gajenih proizvoda. Važno je sačuvati prirodne neprijatelje štetnika i njih mora biti najmanje dve vrste. Sve važno o integralnoj proizvodnji će Vam predočiti Radmila Ćalić, diplomirani ing. zaštite bilja.

Unapređenje biljne proizvodnje uz primenu dobre poljoprivredne prakse uz pravilnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja principom integralne proizvodnje voća. Doskora su na prvom mestu u zaštiti bilja bile hemijske mere, dok danas zbog sve veće zabrinutosti javnosti oko zdravstvene ispravnosti hrane i rezidua pesticida, prednost imaju integralna proizvodnja i biološke mere. Da bi se smanjili rizici proizvodnje i obezbedili standardi, EU je kao rešenje uvela Principe integralne prizvodnje voća – ekonomska proizvodnja zasnovana na naučnim principima koja povećava učešće struke i nauke u proizvodnji.

U integralnoj zaštiti, tretiranja se vrše samo ako brojnost štetočina pređe pragove tolerancije, zaštita se radi po sortama, ali ne ista za ceo voćnjak, karence su duže od registrovanih čime se smanjuje rizik, a povećava zdravstvena bezbednost voća i količina preparata se određuje prema zapremini krune.

Integralna zaštita bilja jeste održivi pristup u suzbijanju štetnih organizama primenom:

• agrotehničkih,
• fizičkih,
• bioloških i
• hemijskih mera,

na način na koji se minimalizuju ekonomski, zdravstveni i rizici po životnu sredinu. U principu, IPM predstavlja skup mera dobre poljoprivredne prakse koje su neophodne u proizvodnji produktivnih i profitabilnih proizvoda na održivi način.

Prednosti IPM-a su:

1) Novi proizvodi i inovativne metode – u zaštiti bilja se razvijaju kako bi uzgajivači maksimalno uvećali svoje prinose.

2) Mogućnost smanjenja gubitaka prinosa pravovremenom primenom efikasnih IPM strategija – za proizvođače znači dobijanje kvalitetnih proizvoda koji se mogu ponuditi po prihvatljivoj ceni,a za društvo održavanje ekološki sigurne životne sredine.

3) Racionalna primena pesticida – omogućuje smanjenje njihovog potencijalno štetnog uticaja na životnu sredinu;

4) Poboljšanje saradnje između proizvođača, savetodavne službe i industrije.

Integralna zaštita bilja od prouzrokovača bolesti podrazumeva primenu niza mera za prevenciju i suzbijanje bolesti u usevima ili zasadima – analiziranje opasnosti kako bi se identifikovao infektivni potencijal i preduzele preventivne ili kurativne mere i minimalizovao rizik nastanka infekcije i njenog daljeg širenja.

Integralna zaštita u voćarstvu

Tokom vegetacione sezone sprovodi se i redovan monitoring kako bi se odlučilo da li je i koja vrsta mera, potrebna u cilju sprečavanja razvoja određenog oboljenja. Primena sredstava za zaštitu bilja moguća je samo onda kada je opravdana i kada se primenjuju maksimalno selektivni, minimalno toksični, najmanje perzistentni i štetni preparati za čovekovo zdravlje i životnu sredinu. Proizvodi koji ispunjavaju ove kriterijume definišu posebni standardi za integralnu proizvodnju, koji treba da sadrže informacije o najmanje dve vrste prirodnih neprijatelja štetnih organizama koji moraju biti zastupljeni u svakom usevu/zasadu. Ovo znači da se sredstva za zaštitu bilja koja su toksična za ove vrste ne smeju primenjivati.

Da bi se pesticidi primenjivali po principu integralne zaštite, mora se sprovoditi redovan monitoring insekata, bolesti i korova, uz primenu zvanično ustanovljenih metoda procene stanja brojnosti koje odgovaraju određenom regionu ili lokalitetu. Za svaku štetočinu ili prouzrokovača oboljenja, prosečan nivo infekcije, ili rizik od oštećenja, potrebno je proceniti, i na osnovu naučno ustanovljenog praga štetnosti, doneti odluku o primeni pesticida.

 Važno je da populacije najvažnijih prirodnih neprijatelja štetočina ostanu očuvane. Ako su potrebne dodatne mere zaštite, preporučuju se biološke, genetičke ili biotehnološke mere. Institucije koje sprovode integralnu zaštitu bilja moraju formirati strategiju za sprečavanje pojave rezistentnosti kod štetočina i prouzrokovača bolesti. Ova strategija podrazumeva rotaciju primene pesticida različitih mehanizama delovanja, dok se broj tretiranja grupama fungicida, kod kojih postoji rizik od razvoja rezistentnosti, mora ograničiti na maksimalno tri tretiranja godišnje.

Pesticidi koji ispunjavaju navedene kriterijume, a koji su dostupni na tržištu, moraju biti navedeni na listi odobrenih proizvoda regionalnog standarda za integralnu proizvodnju, uz ograničenja gde je neophodno. Primena svih ostalih proizvoda mora biti zabranjena uz obrazloženje. U ovoj klasifikaciji treba uzeti u obzir sledeće kriterijume:

• toksičnost za ljude,
• toksičnost za glavne prirodne neprijatelje,
• toksičnost za ostale organizme,
• zagađenje površinskih i podzemnih voda,
• mogućnost stimulacije štetočina,
• selektivnost,
• perzistentnost,
• nepotpune informacije o proizvodu i neophodnost upotrebe.

Na osnovu ovih kriterijuma, u cilju sprečavanja nastanka rezistencije, vrši se istovremena primena više preparata ili rotacija preparata sa različitim mehanizmima delovanja. U integralnoj proizvodnji neophodno je i praćenje maksimalno dozvoljenog nivoa ostataka pesticida. Pesticide ne bi trebalo primenjivati 21 dan pre berbe. Međutim, u sezonama koje su veoma kišovite i/ili postoji visok rizik pojave štetočina ili bolesti krajem leta, insekticidi ili fungicidi mogu se primenjivati bliže datumu berbe, ali ne ukoliko je planiran i tretman fungicidima posle berbe. Značajano je da se prskalice koriste na bezbedan i efikasan način i da se u upotrebu postepeno uvode novi modeli koji obezbeđuju sigurnu i efikasnu primenu pesticida.

Da bi se sprečilo zagađenje vodotokova driftom, obavezno je postojanje zaštitnih pojaseva. Ukoliko je moguće, u modernim intenzivnim zasadima voća, pri kupovini novih prskalica, treba birati dizajn sa transverzalnim tokom ili tunelske prskalice koje obezbeđuju da se količina preparata koja nije dospela do tretirane biljke sakupi i reciklira.

Preuzeti delovi teksta ”Koncepti integralne proizvodnje jabuke i kruške” autori: Milovan M. Veličković i Jelena M.Golijan.

PROČITAJTE:

Biodinamička poljoprivreda – poseban način proizvodnje