Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Zemljište našoj deci – zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa. Ono je teško obnovljivo prirodno bogatstvo i od neprocenjive koristi za čovečanstvo. Služi za obezbeđenje hrane i prečišćavanje vode, na njemu se čuvaju genetski resursi svih oblika života na planeti i obezbeđuje neophodan životni prostor.
Poljoprivreda postaje sve intenzivnija, pa se sve više gube fizičke karakteristike zemljišta. Zemljišta su sve manje plodna i gube svoju strukturu.
U modernom sistemu đubrenja, brine se o očuvanju fizičkih karakteristika zemljišta, koja će omogućiti pravilan rast korenovog sistema i kretanje vode i vazduha kroz zemljište. Tehnološka poboljšanja koja imaju za cilj da zemljište dovedu do nivoa boljeg iskorišćavanja vode, obično dovedu i do gubitka fizičkih osobina zemljišta. Kombinacija korišćenja teških mašina u polju i intenzivno navodnjavanje, može dovesti do ozbiljnih problema u degradaciji zemljišta.
Degradacija odnošenjem zemljišta (erozija vetrom i vodom)
Degradacija zemljišta usled erozije vodom ili vetrom nastaje usled gubitka površinskih delova zemljišta, njegovog razaranja,premeštanja i odnošenja. Dejstvom vode ili vetra prome ne reljefa su česte zbog stvaranja različitih erozionih oblika,brazde, jaruge, odnosno peščane dine.Zbog erozionih procesa mnoge plodne površine su trajno nestale, a neke su postale pogodne samo za ekstenzivno stočarstvo.
Degradacija zemljišta oštećenjima unutar profila
Postoji čitav niz različitih faktora koji uslovljavaju pogoršanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina u samom profilu zemljišta.
Zemljište našoj deci da ostavimo
Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera je primena mineralnih đubriva. Posmtrajući na godišnjem nivou promene zemljišta su neznatne, ali gledajući duži period kumulirani efekti njihove dugogodišnje primene može biti vrlo značajan. Pravilnom upotrebom mineralnih đubriva reguliše se ishrana biljaka uz održavanje ili popravljanje plodnosti zemljišta. U praksi vrlo često dolazi do povećenog zakišeljavanja zemljišta usled upotrebe čistih mineralnih đubriva bez komponenti Ca ili Mg jer se putem biljnih ostataka sa površine ovi katjoni redovno odnose ali se primenom takvih đubriva ne nadoknađuju.
Unošenje organskih đubriva u vidu kiselog treseta može dovesti do promena sastava humusa, odnosno fulvo i huminskih kiselina, što utiče na zakišeljavanja zemljišta, dok primena velike količine stajnjaka i osoke može prouzrokovati prekomerno povećanje sadržaja nitrata i fosfata u podzemnim vodama,a često dovodi i do zaslanjivanja zemljišta.
Na smanjenje plodnosti zemljišta značajno utiče i upotreba hemijskih materija. Sagorevanjem fosilnih i organskih goriva i komunalnog otpada i otpuštanjem u atmosferu raznih gasova i čestica ( iz fabričkih dimnjaka, toplana, topionica metala, motornih vozila drumskog, vodenog ili vazdušnog saobraćaja).
Osim toga, tretiranjem štetnih oraganizama sa pesticidima i herbicidima čija se nekontrolisana upotreba odražava na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Posle upotrebe pesticidi dospevaju u zemljište i njihova razgradnja zavisi od njihovih hemijski osobina, primenjene doze, fizičko hemijskih osobina zemljišta, obrade, temperature, vlažnosti.
Pogoršavanje fizičkih svojstava zemljišta uzrokovano je i primenom teške mehanizacije Jer se tokom rada zemljišta koja su teška i sa nedostatkom organske materije lako sabijaju.
Primena velike količine stajnjaka i osoke može dovesti do povećanja sadržaja nitrata i fosfata što dovodi do zaslanjivanja zemljišta. Zaslanjena zemljišta takođe zahtevaju mere popravke. – Obrada zemljišta u vidu jalovog ugara nije štetna mera ali je konkretno u voćnim zasadima nepraktična jer bude perioda kada je zaštita voćnih zasada neophodna mera a vi ne možete ući u njivu zato što je zemljište previše vlažno, dok se stvore uslovi da vi uđete u parcelu, može biti kasno.
Zato je potrebno zatravljivanje delova zemljišta koji su između redova a u samim redovima obrađivati zemljište. Naravno, ovo zavisi kako su kolege iz PSSS Padiska Skela napisale i od nadmorske visine i količine padavina. – Sva organska đubriva se preporučuju za upotrebu i za popravku zemljišta. Što se tiče komposta od šampinjona može se koristiti za poboljšanje strukture zemljišta. Kompost je sastavljen od pilećeg ili konjskog izmeta i slame pa shodno tome gotovo da je identičan stajnjaku. I sa njim se može raditi sve sto se radi i sa običnim stajnjakom.
Snežana Dragičević- Filipović
foto pixabay.com
