Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Posle žetve najbolje je zaorati slamu i vratiti u zemljište organske materije i tako očuvati povoljne osobine zemljišta za narednu setvu. Nikako ne paliti strnjište jer uništavate kvalitet tla.
Zašto zaoravati žetvene ostatke – Miloš Nikoletić
Kako se približava žetva, jedno pitanje ponovo postaje aktuelno. Naše parcele posle žetve često ostaju zaboravljene. Prethodnih godina je bilo uočljivo da i pored prometnih puteva se vide parcele zarasle u korov, a kada se uđe u njih ustanovi se da je pšenica poslednji usev. Šta treba raditi posle ubiranja pšenice?
Nešto najgore je paljenje žetvenih ostataka. Pored toga što je to zakonom zabranjeno, mogu se izazvati velike materijalne štete razbuktavanjem požara ili čak se dešavaju i povrede – opekotine koje su nastale zbog neuspešne kontrole i nestručnog gašenja požara.
Pored sagorevanja žetvenih ostataka mi usled visokih temperatura gubimo i organsku materiju koje i onako svake godine ima sve manje, a takođe i korisne mikroorganizme. Veliki je uticaj paljenja strništa na zagađenje okoline i živi svet koji je nastanjen u i oko te parcele.
Zaorati slamu odmah posle žetve
Zaoravanjem žetvenih ostataka vraćamo organsku materiju u proces kruženja, popravljamo mikrobiološku aktivnost i vodno-vazdušne osobine zemljišta. Ovo ima sve veći značaj usled sve manje količine organskog đubriva – stajnjaka koje se proizvodi kod nas. Čest je slučaj da stočari upotrebljavaju skoro do 100 t/ha zgorelog stajnjaka pošto ga nemaju gde, a drugi poljoprivredni proizvođači koriste parcele koje nisu videle stajnjak godinama.
Koliko ostaje žetvenih ostataka? Pa u proizvodnji pšenice ostaje od 5-7 t/ha slame.
Ljuštenje strnjišta je nužno.
Ako su žetveni ostaci odneti sa parcele dobro bi bilo što pre uraditi ljušćenje strništa, odmah posle žetve na dubini 10-12 cm. Sa tom radnjom prekidamo kapilarno podizanje sačuvane vode iz prethodne proizvodnje i njeno gubljenje usled isparavanja uzrokovano visokim letnjim dnevnim temperaturama. Druga velika korist od ove radnje je provociranje nicanja korova koje možemo uništiti u najpovolijnijem trenutku po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja. Takođe ljušćenjem strništa uništavamo i eventualno prisutne korove.
U slučaju da nam žetveni ostaci ostaju na parceli, što je preporuka, najbolje je te žetvene ostatke ravnomerno rasporediti po parceli i nakon toga ih usitniti. Najpovoljnije je za usitnjavanje biomase koristiti adaptere koji se montiraju na kombajn. Tako pripremljene žetvene ostatke treba zaorati čim se stvore povoljni uslovi, a sama dubina zaoravanja žetvenih ostataka može ići i do 20 cm, što zavisi od same količine biomase. Što je više ima, mora se ići na veću dubinu, a ako je ima manje, zaoravati pliće.
Kada se zaoravaju žetveni ostaci može se javiti i „azotna depresija“ koja se javlja zato što mikroorganizmi koji razlažu biomasu koriste za svoj život nitratni azot iz zemljišnog rastvora pa ga mi moramo dodati i uneti u zemljište pri zaoravanju biomase. Preporuka je da se upotrebi 0.7 kg azota na 100 kg biomase. Ova radnja nam omogućava da se ne pojavi nedostatak azota kod narednog useva, već da se njegova ishrana planira i izvodi nesmetano.
