Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Štetočine napadaju pšenicu zimi u silosima i podnim skladištima – žitni moljac, žitni žižak, brašnar… Štete mogu biti velike i na vreme treba zaštititi uskladištene kulture.
Proverimo proizvode u skladištu – autor Bojana Filidžanović, dipl. inž. zaštite bilja PSSS Negotin
Higijena skladišta i kontrola prisustva insekata je imperativ za očuvanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Nedopustivo je izazvati gubitke lošim postupkom čuvanja proizvoda.
Ekonomski značaj štetočina u skladištima je veoma veliki. Najvažnije štetočine u skladištima žita i kukuruza su žitni moljac, žitni žižak, pirinčani žižak, veliki i mali brašnar, brašneni plamenac, brašneni pregalj itd.
Štetočine napadaju pšenicu zimi u silosima i podnim skladištima
Žitni žižak i pirinčani žižak spadaju u najopasnije štetočine žita. Napadaju niz proizvoda kao: pšenicu, ječam, raž, ovas, kukuruz, pirinač itd. Redovno se javlja u svim skladištima. Ako se ne primete na vreme mogu u potpunosti uništiti proizvode. Kod napadnutog žita povećava se % vlage i dolazi do jakog zagrevanja. Žito se grudva i podložno je napadu niza sekundarnih štetočina. Telo žitnog žižka je dugo 3-4,5 mm, cilindričnog oblika tamne boje. Glava je produžena u rilicu. Drugi par krila je zakržljao i ne leti. Imago pirinčanog žižka je sličnog oblika ali nešto manji i svetlije boje. Drugi par krila je razvijen i dobro leti. Žitni žižak ceo svoj život provodi u skladištu dok pirinčani u toplijim krajevima vrši zarazu i u polju. Napadaju isključivo zdrava zrna u koja ženka polaže jaja.
Žitni moljac – Sitotroga cerealela je najveća štetočina zrna pšenice, kukuruza i ječma. Napadnuto žito gubi u težini, zrna su zagađena izmetom gusenice i neupotrebljiva za ishranu. Dug je 6-9 mm slamenožute boje sa resama na zadnjoj ivici krila. Leptirići se javljaju u toku maja meseca. Danju miruju i teško se zapažaju, sem kad se uznemire. Jaja polažu u grupicama ii pojedinačno na žito ili pored njega a u toplijim krajevima i u polju između plevica na klasu. Pošto se ispili gusenica se ubuši u zrno gde provodi celokupni razvoj.
Žižci i žitni moljac su primarne štetočine uskladištenih proizvoda. Oni imaju sposobnost da oštete zdrava zrna i da se u njima razvijaju i razmnožavaju.
KAKO UTVRDITI KVALITET ZRNA PŠENICE?
Zimi u silosima oprez!
Dok su brašnari sekundarne štetočine, nisu sposobni da oštete zdravo zrno. Zato se javljaju u skladištima žita sa povećanom vlagom, većim brojem oštećenih, ispucalih i lomljenih zrna na kojima se mogu normalno razvijati.
Merenje temperature i vlage treba vršiti povremeno jer svako povećanje vlage i temperature je znak prisustva insekata u proizvodima. Optimalna temperatura za razvoj skladišnih štetočina je između 25-33 C. Upotreba ventilacije se najčešće koristi za snižavanje temperature u skladištima. Uduvavanjem spoljašnjeg vazduha temperatura žita u skladištima može da snizi temperature i do 10 C, što značajno smanjuje populaciju insekata.
Što se tiče hemijske zaštite uskladištenih proizvoda trebamo imati na umu KARENCU preparata koji koristimo. Razlog za to je upotreba uskladištenih proizvoda za ishranu domaćih životinja, ljudi i dr. Mogu se koristiti preparati na bazi aktivnih materija: deltametrin, malation, pirimifos-metil itd.
