Ukus paradajza kao nekada uz pomoć nauke ili …

Ukus paradajza koji smo nekada imali se izgubio tokom razvijanja novih hibrida. Sada je genomsko sekvencioniranje dalo mogućnost da se to vrati iz zaborava.

Veliki broj potrošača se žali da ukus ovog, novog paradajza često nije baš prijatan i da se ne može porediti sa nekadašnjim sortama i ukusom njihovih plodova. To je izazvalo naučnike.

Sekvenciranjem gena moguće je uneti u moderne sorte paradajza odlike starih sorti o veličini ploda, ukusu i toleranciji na bolest i stres. Rekonstruisan je genom stare sorte Solanum pimpinellifolium i još 725 starih, divljih sorti predaka paradajza. Stvorena je baza koja će omogućiti da se novostvorene sorte pojave na tržištu sa ukusom koji pamtimo od pre 30 – 40 godina kada je paradajz i disao i mirisao.

Postoji i drugi način, rekao bih, to je uzgoj starih sorti jer seme su sačuvali zaljubljenici u stare proverene vrednosti. Sve je više grupa na internetu koje razmenjuju semena autohtonih sorti, i paradajza, i tako čuvaju blago raznolikosti, ali …

Nove odluke dolaze iz EU o zabrani prodaje tako gajenog semena jer ne odgovara zakonskoj regulativi. Udruženja odgovaraju da je u stvari interes velikih semenskih kompanija zavladao birokratijom u EU i žele da svako MORA kupiti njihovo autorizovano seme i tako stvoriti monopol malog broja kompanija na svetskom tržištu. Sve je više protesta udruženja – čuvara starih sorti i prava da seme autohtonih sorti mogu slobodno menjati i prodavati svima. Upravo to smeta kompanijama i ponudili su da svako može uzgajati stare, autohtone sorte , ali samo za svoje potrebe i NE SME ih prodavati.

Slična je to situacija kao sa GMO semenom koje morate kupiti i platiti autorizaciju za svako seme, svake sezone. Sada je GMO soja zavladala u Brazilu na više od 93% posejanih površina. Profit je pobedio u Južnoj Americi i nisu vredeli protesti ratara – morali su platiti. Da li nam sledi takav scenario i za semena povrća koja su sačuvana od prošloga veka?

Zašto nešto vraćati genomskom sekvencijom kada već postoje stare sorte koje je priroda stvorila i čovek uzgajao vekovima?

Petar Jovičić