Azotofiksacija i azotna đubriva – pravilan odnos

Azotofiksacija pomaže biljkama da same koriste azot, ali je neophodno uneti i azotna đubriva pred setvu. Koji je pravilan njihov odnos za bujan i stabilan rast biljaka?

Uloga azota u fiziološkim procesima biljaka – autor Violeta Veličković dipl.ing.

Uloga azota u fiziološkim procesima biljaka je mnogostruka. Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja kao jedinjenja koja učestvuju u prenosu energije u ćelijama i utiče na procese fotosinteze, disanja . Sa stanovišta poljoprivredne proizvodnje, nedostatak azota u zemljištu značajno utiče na smanjenje prinosa i njegov kvalitet. Azot se u prirodi pretežno nalazi u elementarnom obliku kao sastojak vazduha (80%), ali biljke u tom obliku ne mogu da ga koriste.

U obezbeđivanju biljaka azotom značajnu ulogu ima simbiotska fiksacija atmosferskog azota, koja se ostvaruje u zajednici leguminoznih biljaka sa bakterijama iz rodova Rhizobium, Bradyrhizobium, Azorhizobium i dr. Simbiozna zajednica leguminoza i rizobia je najznačajnija biokatalitička veza između živog sveta i protoka azota iz atmosfere. Soja je jedna od najznačajnijih leguminoza i u svetu i kod nas, pre svega zbog izuzetnog hemijskog sastava zrna (40% proteina i 20% ulja).

Soja ima poseban značaj i u plodoredu, jer fiksiranjem azota iz vazduha obezbeđuje biljku biološkim azotom smanjujući tako upotrebu azotnih mineralnih đubriva. Na poljoprivrednim zemljištima brojnost bakterija iz roda Bradyrhizobium je mala pa se prilikom proizvodnje soje mora unositi u zemljište kao bakteriološki preparat.

Azotofiksacija i azotna đubriva

Velike količine azota smanjuju azoto-fiksaciju redukcijom broja, mase i aktivnosti kvržica .Uspešnost procesa azotofiksacije svakako ne zavisi samo od količine primenjenog azota nego i od tipa zemljišta, klimatskih faktora, primenjenih agrotehničkih mera i genotipa biljke

Pročitajte i: Azot višak u biljkama nije dobar

Zato manje količine mineralnih azotnih đubriva treba uneti predsetveno, kao bi se obezbedila snabdevenost azotom u vreme rane faze rasta i formiranja vegetativnih organa, do formiranja kvržica. Da bi se povećao kvalitet i kvantitet prinosa i azotofiksacija leguminoza, a smanjila upotreba mineralnih azotnih đubriva, osnovno je sagledati interakcije između snabdevanja neorganskim azotom i biljnog rasta tokom razvića useva. Predsetvenim unošenjem 60 kg N/ha i inokulacijom ostvaruje se najveća masa nadzemnog dela biljke i korena, kao i najveći sadržaj azota u nadzemnom delu i korenu.