Štetočine maka u usevima

Kultura maka je sa stanovišta štetočina, ne samo uljanog maka kod nas nego i opijumskih genotipova u svetu, jako ugrožena, od nicanja do ubiranja. U periodu nicanja i klijanja najveće štete nanose pored žičnjaka, grčice, podgrizajuće sovice, rovac i ptice.

U prvim fazama iza nicanja značajne probleme proizvođačima maka pričinjavaju stepski popac (Acheta deserta), viličnjak (Psallidium maxilosum), lucerkina pipa (Ortiorrhynchus ligustici), ozime i prolećne sovice (Euxoa spp. Plussia gamma), štetni glodari (Cittellus citellus) i puževi (Agriolimax agrestis).

U značajne štetočine ubrajaju se lisne vaši (aphis fabae) kao vektori viroza, stabljikine pipe (Ceutorrhynchus macula alba, C. denticulatis), lisna galica (Dasyneura papaveris Winn.), muve mineri (Liromysa strigata, Phytoysa atricornis), pregljevi (Tetranichus spp), rilaš makovog korena (Stenocarus fuliginosus), makova buba (Oxytherea funesta Poda), Barathra brassicae, C Chloridea dipsacae, Mordellistema spp., Poeciloscutis cognatus, Tetigometra spp. i Timaspis papaveris.

Od štetočina u toku vegetacije od najvećeg ekonomskog značaja su makov korenov surlaš, siva makova pipa i muva makove čaure. U periodu cvetanja maka izuzetne štete pričinjava rutava buba (Tropinota hirta Poda) i neposredno pred berbu štetne ptice (siva vrana, gačac, poljski vrabac, grlica, golub, gugutka, fazan).

Makov korenov surlaš

Odrasla makova pipa je crnosmeđe boje, duga oko 3-4 mm. Osnovna boja tela je crna. Ima karakterističnu crnu mrlju ispod štilića i žutu mrlju na vrhu pokrioca. Larva je bela, bez nogu, valjkasta sa smeđom glavom, savijena i duga oko 4 mm.

Ima jednu generaciju godišnje. Imago prezimljava u zemljištu. Odrasli insekti se pojavljuju rano u proleće, tokom aprila u našim uslovima i hrane mladim lišćem maka. Ženka polaže oko 500 jaja na naličju listova i lisnim peteljkama, embrionalno razviće traje oko sedam dana. Ispiljene larve u početku žive u unutrašnjosti lista a kasnije prelaze na koren. Larve izgrizaju plitke hodnike, usled čega dolazi do hipertrofije tkiva i zadebljanja korenovog vrata. U jednom korenu može se naći 5-50 larvi. U zemlji, na dubini od 10 cm, u blizini korena prave komorice i pretvaraju se u lutke. Novoformirani imago posle eklozije izlazi na površinu zemlje, hrani se tokom leta na lišću biljaka i krajem leta povlači se u zemlju gde ostaje do sledećeg proleća.

Štete pričinjavaju i larve i imago. Larve su štetne tokom celokupnog razvoja. U početku miniraju lišće, a kasnije izgrizaju koren i korenove bočne žilice, te biljke zaostaju u porastu, a čaure su sitne, šture i sa manjom količinom semena što se drastično odražava na visinu prinosa. U godinama masovnih pojava, imago se hrani listovima i često dolazi do potpunog uništenja useva. Gubici su veliki u sušnim godinama, na lakim i rastresitim zemljištima.

Mere zaštite se svode na suzbijanje odraslih insekata dok traje njihova dopunska ishrana, pre ili u vreme početka ovipozicije. Obično se izvedu 1-2 tretmana uz aplikaciju insekticida na bazi lambda cihalotrina (Karate 2,5 EC, 0,2-0,3 l/ha), deltametrina (Decis 2,5 EC, 0,2-0,4 l/ha), endosulfana (Tiocid E-35, 2,5-3,5 l/ha), fenitroriona (Fenitrotion 50, 1,5-2,5 l/ha), monokrotofosa (Monocid 20 LC, 1,5-2 l/ha) i medidationa (Ultracid 40, Supration 1,31/ha).

Siva makova pipa

Izazivač je Ceutorrhynchus macula alba Herbst. Imago je ovalnog oblika, dug 3-5 mm, pepeljasto sive boje. Gornja površina tela pokrivena je ljuspicama i dlačicama. Na vratnom štitu ima 3 uzdužne bele pruge. Na osnovi pokrioca nalaze se bele pege. Odrastao insekt ima tanku, dugu i nadole savijenu rilicu. Larva je beličaste boje, apodna, valjkasta i duga do 6 mm. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava imago u zemlji na dubini od 10 cm.

Siva makova pipa se javlja u drugoj polovini maja ili početkom juna, pred početak cvetanja maka. Ženka probuši tek formiranu čauru maka i u njenoj unutrašnjosti polaže do 20 jaja. Otvor kroz koji je položeno jaje na čauri se vidi kao tamna mrlja. Embrionalni razvoj traje 5-8 dana. Celokupan razvoj larve odvija se u čauri, koju napušta kad završi porast, odlazi u zemljište i na dubini 5-8 cm pretvara se u lutku. Razvoj larve traje oko 20 dana. U avgustu se formira imago, koji ostaje u zemlji do narednog proleća. Stadijum lutke traje 15-30 dana. Siva makova pipa se u Vojvodini redovno javlja i svakako je najopasnija štetočina maka. Štete uglavnom nanose larve. One se hrane semenkama maka. Oštećene semenke postaju žućkaste, smežuravaju se i prevremeno sasuše. Usled ishrane imaga i bušenja čaura radi polaganja jaja, čaure se deformišu i osuše. Veliki broj otvora na čaurama omogućuje prodiranje mikroorganizama i pri vlažnom vremenu se uplesnave, tako da im se smanjuje kvalitet i tržišna vrednost. U godinama progradacije broj uništenih čaura kreće se čak do 90% i prinos semena maka se svodi na polovinu.

Borba protiv odraslih insekata izvodi se neposredno pred polaganje jaja. Uobičajeno je da se izvedu dva tretiranja, prvo pred početak cvetanja a drugo u precvetavanju. Obzirom da mak ne cveta ravnomerno, tretiranja treba izvoditi u kasnim popodnevnim časovima ili uveče, posle završetka leta pčela i uz primenu insekticida koji su za korisne insekte praktično bezopasni. Preporučuju se insekticidi na bazi dialifosa (Torak, 0,6-1,5 l/ha), fosalon (Zolone, 2l/ha), endosulfana (Thiodan, 1,5-2 l/ha), deltametrina (Karate 2,5,0,3 l/ha).

 Muva makove čaure

Imago je smeđe žute boje, pokriven gustim sivim dlačicama, dug oko 3 mm. Larve su narandžaste cecidomide.

Pojava makove muve je dobrim delom sinhronizovana sa pojavom sive makove pipe (Ceutorrynchus macula alba). Ima jednu generaciju tokom godine. Prezimljava imago. Ženka polaže jaja kroz otvore koje je pre polaganja načinila na čauri siva makova pipa. Otvore kroz koje su izašle Ceutorrynchus macula alba, koriste odrasli insekti ove cecidomide radi izlaska iz čaure i odlaska u zemlju zbog hrizalidizacije.

Štetne su uglavnom larve, koje oštećuju semenke i zagađuju ih svojim izmetom. Imago pravi otvore na čaurama maka radi polaganja jaja i za izlazak po završenom razviću. Istovremeno prisustvo larvi sive makove pipe i cecidomida, koje se takođe hrane semenkama, značajno uvećavaju štete. Kako ovu pojavu prate i prouzrokovači truleži i plesnivosti, to dolazi do potpunog propadanja semena u čaurama i drastičnog smanjenja prinosa maka.

Suzbijanja se izvode pre polaganja jaja, na početku cvetanja i u precvetavanju u vreme pojave čaure maka. Koriste se iste metode i insekticidi kao i za suzbijanje sive makove pipe.

 Rutava buba

Odrasla buba je crne boje, obrasla belim dlačicama, tvrdokrilac, duga oko 10mm. Larve su bele boje, polukružno savijene i oblika grčice. Jaja su plavo-bele ili žućkaste boje. Ima jednu generaciju godišnje. Imago prezimljava i javlja se rano u proleće, već marta meseca. Do polovine juna, hrani se i oštećuje prašnike i tučkove voćnih kultura, uljane repice, maka i korovskih biljaka. Rutava buba je odličan letač i prelazi velika rastojanja u potrazi za hranom. Tokom maja i juna ženke polažu 20-30 jaja na dubini od 5 cm u zemljište.

Razvoj larvi traje oko 2 meseca. Larve se hrane humusnim materijalom i žilicama biljaka. Izgrađuju komorice pred pretvaranje larve u lutke. Novoformirani imago pojavljuje se u avgustu i miruje do narednog proleća.

Izjedajući cvetne delove, u prvom redu prašnike i tučkove, rutava buba nanosi velike štete u voćnjacima, povrtnjacima, uljanoj repici i u nekim godinama kulturi maka. Njen let traje skoro tri meseca.

Mere zaštite svode se na tretiranje useva maka u polju posle zalaska sunca i prestanka leta pčela uz korišćenje istih insekticida kao i za suzbijanje sive makove pipe. Suzbijanje se izvodi po mogućnosti pre početka cvetanja maka.

 Zaštita od korova

Izbor herbicida za suzbijanje širokolisnih korova u maku je mali, te se za suzbijanje rano prolećnih korova koristi ljudski rad u prvim fazama razvoja useva. U drugom delu vegetacije, biljke maka svojim habitusom i sklopom zasenjuju i guše korove. To je sudbina malih kultura u ostvarivanju profita. Praktičnu primenu u Francuskoj je našla kombinacija aminotriazola+amonijumtiocijanata u dozi od 3 kg/ha a, s (Weedazol TL, 6, 5 kg/ha).

Herbicid ispoljava zadovoljavajuću selektivnost za mak, ali i ograničenu primenu zbog uskog spektra delovanja na korove i nedovoljnu perzistentnost u toku vegetacije. Stoga se većim proizvođačima maka sugeriše da korove suzbijaju na strništu tokom avgusta i septembra herbicidima na bazi dikvata (Reglone 14, 2-4 l/ha) ili parakvata (Gramaxone, 3-5 l/ha). Ne postoje eksperimentalni podaci i stručna i naučna istraživanja, ali po analogiji mogli bi se koristiti herbicidi na bazi trifluralina (Treflan 48, l, 5-2 l/ha) pre setve ili herbicidi na bazi alahlora (Lasso, 4-5 l/ha) i metalohlora (Dual 500, l, 5-3 1/ha) neposredno posle setve a pre nicanja useva.

Suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova u maku je na najbolji način rešeno herbicidima na bazi fluazifop-p-butila (Fusila de), fenoxapropa (Galant super) u količini od 1,5-3 l/ha preparata. Niže doze se koriste za jednogodišnje korove, u fazi 3-5 listova, dok se više doze koriste za višegodišnje koro vske vrste i pri visini korova 25-30 cm.

Desikacija maka izvodi se herbicidima na bazi dikvata (Reglone, Reglone 14, 2,5-3,5 l/ha) u vreme biološke zrelosti useva i uz utrošak 400-600 litara vode/ha kada se tretiranja izvode traktorskim prskalicama ili 60-100 l/ha vode kada se tretira avionima ili helikopterima.

Kada se ustanovi potreba za intervencijom, mora se uzeti u obzir fitofarmakološka vrednost pesticida, spektar delovanja, perzistentnost i selektivnost. Integralna zaštita je potrebna proizvodnji, njeno sprovođenje je preokupacija proizvođača, u korist ili na štetu proizvodnje, ali nikada čoveka i okoline.

Dr Mladen Marković,
naučni savetnik