Prihranjivanje ozimih žitarica će odrediti prinos

Prihranjivanje ozimih žitarica – Ko je posejao pšenicu u prvoj polovini oktobra treba na početku februara da prihrani pšenicu jer je već u uznapredovalom stepenu razvoja. Ko je kasnije sejao pšenicu, te biljke mogu sačekati prihranu na kraju februara. Koliko prihrane treba – savetuje Dipl.inž Radojka Nikolić PSSS Kruševac.

Prihranjivanje pšenice, ječma i tritikale je najvažniji posao koji u narednom razdoblju predstoji ratarima. Primena osnovnih NPK đubriva bila je smanjena tako da prihranjivanju treba posvetiti posebnu pažnju: kada vremenski uslovi to dozvole obići parcele, ustanoviti fazu razvića, izgled i gustoću biljaka.

Prihranjivanje predstavlja nastavak osnovnog odnosno predsetvenog đubrenja. Posle zime i niskih temperatura žita su iscrpljena i gladna pa je neophodno prihranjivanjem pomoći daljnji intenzivni rast i razviće biljaka. Azot će omogućiti bržu i bolju regeneraciju tj. stvaranje novih listova, brži porast, bolje bokorenje i formiranje većeg broja klasova.

Vreme prihranjivanja

Pre prihranjivanja obavezno obići parcele i utvrditi stanje: gustinu useva, boja lista i faza razvića pa skladno tome utvrditi vreme đubrenja i količinu đubriva.

Najbolje je prihranjivanje vršiti u fazi bokorenja (krajem februara i početkom marta) – korektivne prihranjivanje vršiti u fazi vlatanja (po potrebi)

Najbolji efekt iskorištavanja đubriva se postiže unošenjem pred kišu kako bi ono dospelo u zonu korenovog sistema.

Prihranjivanje ozimih žitarica će odrediti prinos

Izbor đubriva

Treba koristiti đubriva sa lakopristupačnim azotom iz kojih će biljke lako i brzo usvajati azot.

Za prihranjivanje se obavezno koristiti KAN-om ili AN-om pošto se iz njih azot najbrže i najlakše usvaja od strane biljaka. Na kiselim zemljištima obvezno koristiti KAN jer je on krečni amonijev nitrat. Ureju ne koristiti jer povećava kiselost zemljišta i azot iz ovog đubriva sporije prelazi u pristupačan oblik za biljke.

Za prihranjivanje nikako NE koristiti NPK đubriva jer ona pravi efekat ispoljavaju primenom u osnovnoj obradi ili predsetvenoj obradi zemljišta.

Količina đubriva:

Količina đubriva zavisi od:

• Plodnosti parcele
• Preduseva
• Količine NPK đubriva
• Stanja useva
• Gustoće useva
• Vrste žitarice.

Orijentaciona količina đubriva

Ozima pšenica – 200 – 300 kg / ha KAN-a ili AN-a
Ozimi ječam: 150-200 kg / ha KAN-a ili AN-a
Ozimi tritikale: 200 – 300 kg / ha KAN-a ili AN-a
Ozimi ovas: 100-150 kg / ha KAN-a ili An-a.