Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Zadruge su dobra praksa snage pojedinaca kada se udruže. Udruživanje ne radi maksimiranja profita nego udruživanje radi ostvarivanja prihoda nudeći nešto povoljnije na tržištu. U Norveškoj je zadrugarstvo veoma dobro organizovano i ostvaruje godišnje 50 milijardi kruna (4,80 milijardi evra).
Od 1,04 miliona hektara ili samo malo više od 3% površine Norveške je poljoprivredno zemljište.
Uzgajaju žitarice na 32% od tih površina, dok pašnjaci obuhvataju 63% poljoprivredne površine. Šume pokrivaju 1/3 Norveške. Postoji 53.200 zemljoradničkih domaćinstava (sa površinom imanja od preko 0,5 hektara). Najveći broj domaćinstava se bavi stočarskom proizvodnjom.
Gde god se okrenete u supermarketima vidite proizvode GILDE i TINE koji su vrlo poznati brendovi u Norveškoj koji uživaju najveće poverenje i kao preduzeća i robne marke. Još jedan brend je – PRIOR. Navedeni brendovi su predvodnici norveškog zadrugarstva koji su njihov ponos i potrošači rado kupuju njihove proizvode.
Zadruge su dobra šansa za zajednički prihod
Zemljoradničke zadruge i njihova preduzeća ostvaruju godišnji promet za proizvode i usluge od 50 milijardi kruna (4,89 milijardi evra). Srbija ostvaruje ukupnu poljoproizvodnju od 5,5 milijardi američkih dolara (to je 4,62 milijarde evra) na četiri puta više poljoprivredne, obradive površine.
Zemljoradničke zadruge su četvrte po veličini u privrednom životu Norveške. Ispred njih su samo kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom nafte i telekomunikacija (Statoil, Norsk Hydro i Telenor). Više od 90% prometa čine 14 zemljoradničkih organizacija koje se nalaze širom zemlje.
Oblast osiguranja “pokriva” Forsikring sa 100% u vlasništvu poljoprivrednika. Pored njih tu se nalazi i Norsk Landbrukssamvirke (Norveška zemljoradnička zadruga), što je zapravo interesna organizacija i mesto za okupljanje zadružnih preduzeća. Uprava Norsk Lansbrukssamvirke se sastoji od rukovodilaca najvećih zadružnih preduzeća i Norsk Bondelag (Norveškog udruženje seljaka i Norsk Bonde i Småbrukslag) i Norveškog udruženje seljaka – malih proizvodnih udruženja.
Kako funkcioniše zadrugarstvo u Norveškoj?
Zadružna organizacija je skup lica koja se udružuju u poslovnu zajednicu radi ostvarivanja posebnih interesa. To mogu biti kupci koji žele najpovoljnije svakodnevne proizvode (Coop), roditelji koji žele sigurna i jeftina obdaništa za decu, kupci koji žele najpovoljnije bankovne kredite (Landkreditt Bank), ili poljoprivrednici koji žele da prodaju svinjsko meso za najpovoljniju cenu (Gilde Norsk Kjøtt).
Može se reći da smisao zadrugarstva predstavlja slogan: povoljnija nabavka/kupovina – to je osnovni cilj. Ova preduzeća se razlikuju od akcionarskih društava i nisu osnovana da bi postigla što veću zaradu na uloženi kapital. Pojedinačni učesnici su mali na tržištu, ali preko udruženja mogu postići veći uticaj na tržištu.
Organizacija zadruga u Norveškoj
Oko 60.000 domaćinstava bavi se poljoprivrednom proizvodnjom, većina njih su zadrugari – vlasnici u jednom ili više zemljoradničkih zadružnih preduzeća. Sirovine sa ovih imanja čine bitnu osnovu za zapošljavanje i stvaranje prihoda, preradu i prodaju roba i usluga.
Zemljoradnička zadružna preduzeća zapošljavaju oko 18.000 radnika. Uz to je i zaposleno 18.000 radnika u prehrambenoj industriji i 23.000 radnih mesta pripada drvnoj industriji. Ukupno u agroindustriji je zaposleno 21 % od ukupno zaposlenih u industriji Norveške, dok se u poljoprivrednoj prerađivačkoj industriji nalazi 5,3 % od ukupnog broja zaposlenih radnika u zemlji.
Pročitajte i: Država je poljoprivredi…
Svih 14 zemljoradničkih zadrugarskih organizacija u Norveškoj na nacionalnom nivou dele se u različite kategorije, i to:
Prodajne zadruge: prerađuju i prodaju hranu, kožu i proizvode od drveta. Nabavne zadruge: nabavljaju jeftine i dobre sirovine i druge reprodukcijske materijale.
Zadruge za reprodukciju – u stočarstvu: snabdevaju svoje članove sa najboljim dostupnim, genetskim materijalima za uzgoj domaćih životinja.
Bankarske i zadruge u oblasti osiguranja: su među najpovoljnijim učesnicima na tržištu bankarskih i usluga u oblasti osiguranja.
Dodatno imaju i zajedničku/krovnu organizaciju Norsk Lanbrukssamvirke/ Norveška zemljoradnička zadruga. Sve organizacije su 100% u vlasništvu poljoprivrednika.
Kako je kod nas? Država pomaže osnivanje ili usložnjavanje već postojećih zadruga i to je za pohvalu. Kako podstaći više poljoprivrednika da se udružuju i tako postanu uvaženi učesnici na našem (i inostranom) tržištu? Samo podsticajima kroz pomoć države, ali i stručna pomoć za pozicioniranje na tržištu i glavni uslov – udruživanje po vertikali – od proizvodnje, preko prerade do samostalne prodaje na tržištu. Tako će interes svih zadrugara biti jedan i nakupci neće imati svoje mesto u lancu, niti će prerađivači moći da ucenjuju proizvođače sa otkupnom cenom, vremenom isplate (ili da im i ne isplate dogovoreno).
Imate primer u Italiji – MELINDA (Južni Tirol) primer kooperative u proizvodnji, preradi i sopstvenom plasmanu jabuka. Čine je više od 5.000 zadrugara učlanjenih u 14 zadruga koji onda zajedno čine “Melindu”. Izvoze jabuke u 48 zemalja širom sveta.
Dok zadrugari ne obezbede da učestvuju u svim segmentima u lancu – od proizvodnje i prerade do tržišta i sopstvene prodaje neće ni biti ekonomskih uslova za njihov uspeh tokom dugog vremenskog perioda (osim pojedinačnih uspeha koji često zavise od napora pojedinaca ili od milosti onih koji drže i nož i pogaču). Subvencije su sredstvo za razvoj, ne samo za podmirenje fiksnih troškova. Svaka regija mora imati preradni kapacitet i uz podršku stručnjaka od kvalitetne sirovine proizvesti proizvod koji postane prepoznatljiv na tržištu i da sami proizvođači budu prodavci (bilo trgovina, bilo samostalno u svojim prodavnicama). Prvo u lokalu, zatim u velikim gradskim sredinama. Potrebna je uloga države kao faktora razvoja i da posrednici ne zarađuju više od proizvođača.
Velika je polemika ovih dana u Srbiji o osiguranju voćnjaka između voćara i osiguravajućih kuća i početka važenja osiguranja. Da li je to 1. mart ili 1. april 2021. – kada je već kasno. U Norveškoj postoji zadruga za osiguranje u vlasništvu zadrugara – uz takav vid organizovanja bi se sigurno lakše našlo rešenje za nastali spor jer je interes jedan, zajednički i jedini cilj nije samo maksimiziranje profita za akcionare (koji mogu da žele maksimalni profit ove sezone i da zatim prodaju svoj deo kompanije i odu na drugi kontinent dok bi proizvođači ostali na svojoj zemlji uz manji profit koji su “odneli” akcionari). Cilj zadruge je uspeh svih članova zadruge na tržištu .
Petar Jovičić
