Ishrana borovnice prema zahtevima biljaka

Borovnica i njena ishrana je jedan od najvažnijih faktora uspešnog gajenja borovnice. Borovnica se sada gaji na skoro 2.000 hektara u Srbiji i trend rasta površina se nastavlja. Otkupna cena od 4,5 do 5,5 evra za kilogram je jedan od razloga za to.

Da biste dobili bogat rod potrebno je da biljka dobije sve neophodne elemente za rast i razvoj. Bilo da borovnicu gajite na banak, u saksiji ili vrećama nužno je raspolagati sa sistemima za navodnjavanje i fertigaciju.

Kako znati šta je potrebno biljci? Morate pratiti promene na listovima, raditi analize zemljišta, lista, kvaliteta vode… Balansirana ishrana utiče na količinu uroda, kvalitet plodova …

Ishrana borovnice

Azot je najvažniji elemenat za uspešan razvoj – sadrži se u listu od 1,7 do 2,1% i to je optimalno jer svako odstupanje ometa razvoj borovnice. Najveća potreba za azotom je od cvetanja do zrenja plodova. Potrebno je ukupno 100 kilograma po hektaru uz višekratnu aplikaciju tokom sezone. Najveći efekat UREA i AN dostižu nakon 40-ak dana od primene i zato je potrebno više puta ponoviti đubrenje da taj nivo azota u listu bude optimalan. Azot se ispira u dublje slojeve zemljišta tako da samo 50% azota ostane u zoni korena nakon đubrenja – pristupačno za rast i razvoj sadnice.

Ako se đubrivo primeni na kraju sezone samo ćete naneti štete jer ćete podstaći vegetativni rast, sprečiti odrvenjavanje grana i njihovu pripremi za zimu i niske temperature (što može dovesti do izmrzavanja). Ne zaboravite da višak azota može sprečiti apsorpciju kalcijuma – što smanjuje kvalitet ploda.

Povoljnije je primeniti amonijačni oblik đubriva nego nitratni oblik (manji prinos i manja težina pojedinog ploda). Amonijačni oblik se lakše usvaja.

Pored azota, kalijum je važan element koji se akumulira u plodu. Prvi znaci manjka su nekroza ivica lista – uzrok je suša, nemogućnost korena za optimalnu ishranu biljke, puno vode u tlu i zakišeljavanje supstrata ili zemljišta na bankovima. Sadržaj kalijuma u listu iznosi 0,41 do 0,70%.

Nakon kalijuma i kalcijum je važan za rast i razvoj – u listu se sadrži od 0,42 – 0,80% i on sprečava zakišeljavanje zemljišta iznad poželjnih granica. On doprinosi čvrstini ploda, njegovoj strukturi i otpornosti prema štetočinama. Odnos Ca i Mg je poželjan u odnosu 8-10 : 1.

Kao važan mikroelemet gvožđe je najvažnije. Učestvuje u izgradnji hloroplasta i procesu fotosinteze. Bledo zelena boja lišća je znak manjka gvožđa usled promene pH vrednosti tla – pH je viši od 5,5. Kako reagovati? Prvo obezbediti da pH vrednost tla/supstrata bude ispod 5,5 i naknadno koristiti helate da biste ojačali biljku. Pazite i na drenažu zemljišta/supstrata jer i ono može biti uzrok ovih poremećaja.

Radite analizu elemenata u listu – uzimati uzorke nakon dve nedelje u berbi i tako ćete pomoći biljkama na vreme. To je siguran put za izbor vrste đubriva i termina primene.

Različiti regioni u Srbiji zahtevaju različite količine azota, fosfora i kalijuma tokom sezone i zato bez analiza nećete reagovati na vreme i adekvatnim oblikom đubriva.

Možete primeniti pre kretanja vegetacije NPK 14:14:17 obogaćen sumporom, NPK 8:11:23, NPK 15:9:12 obogaćen sa 2% MgO.

U proleće, kada krene vegetacija tu su amonijum sulfat i Urea.

Veoma dobro prija borovnici i organska đubriva (Guanito …).

Pročitajte i: Sorte borovnice

Fertigacija je efikasan način đubrenja, ali oprezno sa time : ukoliko gajite biljke u zemljištu primenite đubriva u dozi 0,1 – 0,2% svakih 5 do 7 dana dok ako borovnice gajite u supstratu morate to činiti svakodnevno. Od polovine aprila “puštamo” biostimulatore rada korena, zatim NPK đubriva sa fosforom, zatim NPK 25:10:15 NPK 16:6:17 (za vegetativni rast). Kada nastupi faza cvetanja tada koristimo NPK 15:10:26; 12:12:36. Prema potrebi, na osnovu analize Kalijum sulfat (3 – 4 puta) i Magnezijum sulfat od sredine maja meseca do završetka berbe.

Folijarna primena đubriva je važna ako trebamo hitno intervenisati – ona deluju veoma brzo jer prodiru u hloroplast i obezbeđuju biljkama neophodne elemente. Ako je sezona kišovita folijarno đubrenje je jedini izbor jer ne možemo dodatno povećavati vlažnost supstrata/zemljišta da ne “udavimo” biljku. Bor i kalcijum su slabo pokretni elementi – bor je važan za diferencijaciju pupoljaka za sledeću sezonu, kalcijum za zdravu zelenu masu listova, cink za veću otpornost prema jesenjim mrazevima.

Sve je važno za uspešno gajenje borovnice da biste nakon berbe imali osećaj zadovoljstva kvalitetom plodova, količinom roda i naravno zarađenim sredstvima. Srećno!

Petar Jovičić