Pakovanje plodova voća na zahtev tržišta sve manja

Potrošači na zahtevnom tržištu Evrope diktiraju i pakovanje plodova – trend koji osvaja svetsko tržište je pakovanje bobičastog voća u sve manju ambalažu takozvanu “za poneti” (mala težina plodova u njoj). Tržište zahteva pakovanja spremna za instant konzumaciju. Veliki broj kompanija je uveo pakovanja od 125 grama (borovnice i maline). Na tržištu Skandinavije su pakovanja borovnice čak samo 60 grama?! Postali smo tržište snekera – potrošači grickalica. Potrošači pri polasku na posao ili izlet žele da ponesu bobičasto voće tačno koliko će pojesti, ambalažu će odložiti u kontejner i vratiti se kući bez nepotrebnog balasta.

Za porodičnu kupovinu ili kupovinu jednom u sedam dana i pakovanja od 500 grama su prevelika. Potrošači teže da kupljeno voće konzumiraju za dan ili dva jer su uvereni da će tako imati najbolji efekat od dobrobiti minerala i vitamina u voću.

Holandske kompanije su počele pakovati ribizle u ambalažu od 300 grama – tržište je pokazalo da je to prava mera (125 grama je malo, 500 grama suviše).

Pakovanje plodova sve manja

Trgovci već razmišljaju unapred jer upotreba plastične ambalaže postaje veliki problem (veoma dugi period razgradnje i bojazan potrošača u zdravstvenu ispravnost plastične ambalaže). Zemlje EU su godinama izvozili plastične otpadne proizvode u Kinu na reciklažu, sada Kina više ne želi to da radi. Filipinske vlasti već vraćaju otpad zemljama koja ih šalju i koje nije u skladu sa zahtevima reciklaže.

Tržište bobičastog voća u EU raste po stopi od 8 posto godišnje (tržište ostalog voća raste po stopi od 1 posto godišnje). Gajenje bobičastog voća u Srbiji je na prekretnici – maline polako gube trku sa novim sortama iz Evrope, virusi, bolesti su prisutne, mali prinos po hektaru (treba dostići prinos od 10 – 12 tona po hektaru).

Borovnica je postala hit u Srbiji i posađena je na oko 1.200 hektara – ostalo je da se dobrim marketinškim nastupom izborimo za najbolji položaj na tržištu. Pakovanje će biti jedan od bitnih faktora uspeha uz kvalitet plodova Naši konkurenti u Evropi su Poljska (više od 12.000 tona), Nemačka (više od 10.000 tona), Holandija (6.000 tona), Španija (5.200 tona).

Na svetskom planu podižu se brojni zasadi borovnice (naročito u Južnoj Americi – najveći izvoznici su Čile – izvozi 100.000 tona, Peru – izvozi 40.000 tona). Tražnja raste, ali tako veliki rast površina pod bobičastim voćem širom sveta može dovesti da za 7 – 8 godina cena bobičastog voća bude znatno niža.

Ako imate sredstava sadite borovnicu staru dve godine i tokom sledećih 7 godina vratite uloženo (već treće godine gajenja prinos je 4 kg po sadnici – cena je sad 5 – 6 eura /kg ) i zaradite dovoljno da sadite sledeću vrstu voća koja će tada biti hit na tržištu Evrope.