Borovnica treba dobre uslove gajenja i zaštitu

Poznato je da zasadi borovnice “niču” po Srbiji, važno je znati da borovnica treba dobre uslove za razvoj jer finansijska ulaganja su velika. Abiotski činioci utiču na kvalitet i količinu prinosa zato bez protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje ne počinjite.

ZAŠTITA BOROVNICE OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA SREDINE –
Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl.inž. Ivana Gligorijević

Uzimajući u obzir velika finansijska ulaganja u periodu zasnivanja zasada borovnice, a i kasnije u redovnoj eksploataciji, neophodno je obezbediti kontrolisanu i predvidljivu proizvodnju voća bez rizika nastalih nepovoljnim uticajem abiotičkih faktora. Pozni prolećni mrazevi retko nanose štete borovnici tokom fenofaze cvetanja, jer ona cveta relativno kasno. Međutim, pojedinih godina njihovo pojavljivanje može negativno da utiče na oprašivanje i oplođenje.

Neke od direktnih mera zaštite kojima se sprečava pad temperature vazduha i organa voćaka ispod kritičnog nivoa su: zadimljavanje i orošavanje. Čak i u slučaju pojave mraza jačeg intenziteta, primenom ovih mera temperatura vazduha se može povećati i do 3 stepena Celzijusovih, čime se štete prouzrokovane mrazom izbegavaju ili bar smanjuju.

Savremeni način zaštite od mraza predstavlja korišćenje posebnih mašina “FROSTBUSTER”-a, kojima se vrši zagrevanje vazduha u zasadu do visine od 3 m. Toplota nastaje sagorevanjem plina u gorionicima vučene mašine, koja uz pomoć snažnih ventilatora odaje toplotu i povećava temperaturu vazduha u rasponu od 30 m na obe strane.

Borovnica treba dobre uslove

Visoke temperature (iznad 35 stepeni Celzijusovih) i jak intenzitet sunčevog zračenja mogu negativno uticati na uspeh oprašivanja i oplođenja jer izazivaju isušivanje žiga tučka.Tokom letnjih meseci povećavaju evapotranspiraciju i uslovljavaju usporen razvoj ploda i ubrzano zrenje, pri čemu plodovi borovnice ostaju sitniji. Da bi se sprečilo štetno dejstvo visokih temperatura i jakog osunčavanja iznad zasada se postavlja mreža za zasenu ili protivgradna mreža, koje mogu u zavisnosti od boje i gustine tkanja da smanje intenzitet sunčevog zračenja do 25%. Izmenjena mikroklima pod protivgradnom mrežom utiče na povećanje prinosa, krupnoće i hemijskog sastava plodova. Primena mreža je posebno važna pri gajenju borovnice na nižim terenima gde su veće pripeke.

Primarna funkcija protivgradne mreže je zaštita od grada. Grad može naneti velike gubitke u proizvodnji borovnice. Povrede od grada se mogu javiti na cvetovima (povređivanje i otkidanje), lišću (potpuna ili parcijalna defolijacija), letorastima (nagnječenje, cepanje kore i lomljenje vrhova) i plodovima (jača ili slabija nagnječenja pokožice i mesa ploda, otvorene rane sa pokidanom pokožicom, otkidanje plodova sa grana). Najveće štete od grada nastaju u zasadima u rodu usled gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta plodova. Oštećeni plodovi se mogu koristiti samo za industrijsku preradu.

Pročitajte i: Borovnica zasnivanje zasada, troškovi

Osim direktne štete, koja nastaje gubitkom plodova ili narušavanjem njihovog kvaliteta, grad može izazvati i sekundarne posledice. One se odnose na iznurivanje žbunova usled gubitka asimilacione površine, povećanu osetljivost prema bolestima i štetočinama, kao i slabiju diferencijaciju cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Izbor boje mreže zavisi od stepena zasene koji želimo postići i ekoloških uslova lokaliteta. Što je mreža tamnija, njen vek trajanja je duži zbog veće količine UV stabilizatora koje u sebi sadrži. Crne mreže se najviše koriste zato što je intenzitet svetlosti u našim uslovima jak, a one zadržavaju 20 do 25% svetlosti i time sprečavaju pojavu ožegotina. S obzirom na dužinu eksploatacije zasada, trajnost mreža i navedene pozitivne efekte njihove primene investicija je isplativa, posebno u gradobitnim područjima.

Vetar predstavlja veliki problem u gajenju borovnice, pa treba izbegavati vetrovite položaje za njeno gajenje. Vetar ometa let pčela, suši žig tučka i uslovljava slabo oprašivanje i oplodnju. U proleće, hladan vetar usporava fenofazu cvetanja usled čega ona duže traje. Zaštita od vetrova postiže se postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva od bukve ili jove, dok breza i smrča ne odgovaraju borovnici. Blagi povetarci su veoma korisni za borovnicu. Zasadi između šuma imaju slabu cirkulaciju vazduha,pa je provetravanje biljaka slabije.