Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Biljke koje štite – Svi smo svesni činjenice da živimo u veoma zagađenoj okolini, tako da smo postali osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zaštitu biljaka. U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički pesticidi i herbicidi. Već duži niz godina na ceni je “neprskana hrana”. Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni preparati i najčešće se koriste kao preventivna sredstva. Takođe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izlučevine teraju štetočine od useva. Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a još više kod voća i povrća koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Oni su značajni i zbog činjenice da je sredina u kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanište velikog broja drugih organizama, od kojih su mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste štetni su podjednako i za njih, koliko i za štetočine.
Biljke koje štite u organskoj poljoprivredi
Još davno su ruski seljaci među žito sejali kamilicu, verujuci da ona
pospešuje rast žita. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice štiti od pojave belog crva površinu od 1 m2. Ona pozitivno utiče na sve biljke, te je treba sejati gde god je to moguće. Za suzbijanje belog crva može se koristiti i NEVEN, čija isparenja iz korena ova štetočina izbegava. Posebno je koristan u simbiozi sa šargarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet može sušiti za čaj.
Posebno treba pomenuti DRAGOLJUB. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i može se koristiti u ishrani, svež ili kao salata. Dragoljub je jednogodišnja puzavica dužine do 2 m. Dve biljke posejane pored voćke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vaši. Biljke napadnute biljnim vašima dobro je isprskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba.
BELI LUK – Za zaštitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk 
ne prija belom crvu, a posađen izmedju redova jagoda pomaže da jagode budu čvršće.
REN posađen po obodu zasada krompira pomoći će u dobijanju zdravijih krtola, a pored trešnje sprečava pojavu monolije, izazivača truljenja.
KIM u blizini krompira poboljšaće ukus krtola, a PERŠUN blizu paradajza ukus plodova. Peršun takodje pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka.
ĐURĐEVAK pored ogrozda, maline ili ribizle povećaće otpornost ovih biljaka.
Takođe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao, oparak, uvarak, ekstrakt a postoje i gotovi preparati.
Oparak biljke koje štite
Oparak od nadzemnih delova krompira
Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih, nadzemnih delova biljke krompira, sitno se iseku, preliju sa 10 litara tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se sveže pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.
Oparak od crnog luka
200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom ( 40oC) i drži 4 – 5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače.
Oparak od maslačka
300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10 litara tople vode (40oC) drži 1-2 sata i procedi. Koren maslačka treba čuvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vaši.
Oparak od kamilice
Čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 litar kipuće vode, ostavi se da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena.
Oparak od belog luka
700 g belog luka prelije se sa 10 litara kipuće vode, poklopi i ostavi da odstoji i procedi. Razređen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice.
Macerat od koprive
Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da odstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5% rastvorom dobijene tečnosti.
Macerat od duvana
400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10 litara vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vaši.
PSSS Zaječar Slavica Dželatović, dipl.ing.
