Agro Info Net Portal o poljoprivredi, cenama, turizmu
Kako sa manje obradive površine obezbediti maksimalan ekonomski efekat? Gajenjem lekovitog bilja. Kada završite njegovu berbu onda treba ih pravilno skladištiti – način kako to obaviti Vam preporučuje Zvezdana Jovanović PSSS Požarevac. Prisustvo štetnih mikroorganizama u lekovitom bilju je posledica neadekvatnog sakupljanja lekovitog bilja, a kasnije i nepotpunog čišćenja i nedovoljnog sušenja i nepovoljnih uslova tokom transporta i skladištenja. Problemi skladištenja lekovitog bilja slični su kao i kod drugih poljoprivrednih kultura, a bitna razlika je u roku trajanja biološki vrednih sastojaka lekovitog bilja iz razloga što je njihova upotreba ograničena do nekih 18 meseci. Ovaj podatak je značajan zbog primene hemijskih mera u zaštiti lekovitog bilja od štetnih organizama zbog karence.
Skladištenje lekovitog bilja je značajna faza u njegovoj preradi i postoje 2 načina skladištenja:
- kratkotrajno i
- dugotrajno skladištenje.
Kratkotrajno skladištenje odnosi se na transport biljaka i traje od nekoliko sati do jednog ili dva dana i tada kao problem može javiti mehaničko oštećenje kao i oštećenja od pregrevanja. Najznačajnije metode koje se koriste u cilju pravilnog kratkotrajnog skladištenja su većina fizičkih, hemijskih i bioloških metoda koje se inače primenjuju i prilikom čuvanja hrane (termički tretmani, sušenjem, dezinsekcija, zakišeljavanje …).
Dugotrajnim skladištenjem se održava na kvalitet proizvoda i tada najznačajniju ulogu imaju skladišni prostori koje moraju ispuniti određene uslove.
Lekovito bilje – pravilno sakupljanje, sušenje, čuvanje
U skladištima lekovitog bilja prisutne su različite vrste štetnih organizama i prisustvo bilo koje vrste štetnih organizama zahteva niz preventivnih i na kraju hemijskih mera. Ako se redovito ne sprovode zaštitne mere, za kratko vreme dolazi do prenamnoženja štetnih organizama.
Za zaštitu od patogena mogu se koristiti neke mere:
- fizičke (visoka i niska temperatura, niska relativna vlažnost, ionizirajuće zračenje),
- mehaničke (određene prepreke za štetočine) i
- biološke (primena predatora i parazita)
Ove metode često nisu dovoljne i zato posle sledi integralna zaštita koja se sprovodi tokom cele godine i podrazumeva racionalnu upotrebu pesticida uz strogu kontrolu primene. Uglavnom se primenjuje fumigacija u specijalnim komorama za tu namenu. Nakon ovog hemijskog tretmana, roba se prebacuje u magacine gde se čuva do momenta prebacivanja u proizvodne pogone, a zatim u magacine gotovih proizvoda gde se sprovodi vlažna dezinsekcija jednom mesečno ili prema potrebi.
Mera vlažne dezinsekcije je bezopasna što se tiče rezidua, jer se ne tretira sama roba. Prisustvo štetnika u skladištima doprinosi izmeni temperature i vlage uskladištenih proizvoda što dovodi do razvoja gljiva i to najčešće onih koje stvaraju mikotoksine.
Suzbijanje skladišnih štetnika neposredno rešava problem mikotoksina. Nekoliko hemikalija je već u upotrebi dok se za neke ispituju mehanizmi dejstva. Najčešće korištene hemikalije su hlor i hlor dioksid. Vodonik peroksid je uspešan u eliminaciji bakterija sa opreme za preradu biljnog materijala. Lekovito bilje i njegovi proizvodi moraju biti zdravstveno ispravni da bi se kasnije primenile hemijske mere u sklopu integralne zaštite ako je to nužno.
