Beli luk proizvodnja – sadnja u jesen

Najbolji je domaći beli luk – je kultura koja je neopravdano sve manje gaji u našoj zemlji. Poslednjih dvadesetak godina Kina je preuzela primat najvećeg svetskog proizvođača kao i izvoznika belog luka.

Vrlo konkurentnom cenom istisnula je domaće proizvođače s tržišta, da bi danas došlo do apsurda, da se beli luk prodaje po maloprodajnoj ceni višoj od 5 eura i ako je njegova proizvodna cena je od 0,5 do 1 eura po kilogramu.

Vreme je da beli luk počne ponovno da se gaji na većim površinama u Srbiji, a oktobar je mesec kada se beli luk  sadi.

Pri setvi  obavezno moramo voditi računa o introdukciji sorata iz jednog regiona u drugi to jest gajiti isključivo sorte iz istih ili vrlo sličnih agroekoloških sredina jer inače dolazi do velikog pada u prinosu kao i do mnogobrojnih problema u proizvodnji. Najbolje je gajiti domaće sorte (BOSUT) i koristiti sertificiran sadni materijal jer je beli luk sklon virusnim i drugim oboljenjima što takođe jako utiče na prinos pa je zato kod nas prosečan prinos oko 3,5 t, dok je u zapadno evropskim zemljama oko 8 t i u SAD-u i preko 18 t po hektaru.

Beli luk proizvodnja – sadnja u jesen

Budući da se tle  za gajenje belog luka, zahteva plodno i rastresito zemljište s dovoljnom količinom vlage, posebno tokom klijanja ( kada  najčešće nema problema ) intenzivni porast ( maj) i formiranje čenova u lukovice ( jun ) kada je neophodno zalivanje za svaki iole bolji prinos.Što se plodoreda tiče beli luk može doći na isto mesto ili posle drugih lukova tek nakon 4-5 godina, najbolji predusevi su mu mahunarke, strnine, paradajz i paprika, a nikako se oni NE  bi trebali saditi nakon kukuruza i šećerne repe (zbog izuzetno osetljivih na ostatke herbicida koji se koriste u tim kulturama).

Osnovnu obradu treba izvršiti obavezno krajem leta ili ranije u jesenskom razdoblju kada treba i uneti oko 400 do 500 kg NPK-8-16-24, a prihranu početkom februara kada treba uneti istu količinu NPK-15-15-15.

Prema nekim autorima, za prinos od 12 t po ha, beli luk iz tla iznese 99 kg azota, 27 kg fosfora i 50 kg kalija po hektaru, ali u svakom slučaju za svaku ozbiljniju proizvodnju obavezno treba izvršiti hemijsku analizu zemljišta. U stadiju intenzivnog formiranja listova treba uneti preostalu količinu azota kroz hranu za KAN-om. Obavezno treba voditi računa da se pred setvu belog luka nikako ne vrši đubrenje stajnjakom jer inače dolazi do formiranja lukovica s većim sadržajem vode što utiče na brzo kvarenje ovako proizvedenog luka.

Priprema belih lukova za sadnju vrši se odabirom najboljih  čenova iz glave. Pogrešno je smatrati da samo spoljne čenove vredi saditi.

Posle razščenjivanja glavica sitni čenovi se odbacuju a krupni se tretiraju fungicidima (Cineb, Ditan) u preporučenoj koncentraciji u trajanju 10-20 min nakon čega ide sušenje i sadnja.

Sadnja može biti ručna i mašinska s napomenom da ručna sadnja daje više prinose i kvalitetnije lukovice ali je i skuplja.Optimalni rok sadnje za jesenji luk je prva polovina oktobra. Dubina sadnje zavisi o veličini čenova a bitno je da je pokrovni sloj 2-3 cm iznad vrha čena. Kod jesenjeg belog luka razmak između redova je 40-50 cm a u redu 7-10 cm. Količina sadnog materijala iznosi 1.400-1.800 kg  po hektaru.

Nega useva se sastoji od prihranjivanja, zaštite, međuredne obrade i navodnjavanja . U rano proleće vrlo važno je izvršiti međurednu obradu i tako uspostaviti pravilan vodno vazdušni režim bitan za rastresitost zemljišta, a time i pravilan razvoj lukovica. Suzbijanje korova uspešno se sprovodi hemijskim putem . Posle sadnje, a pre nicanja primenjuje se Stomp 330 EC (4-5 lit. po hektaru), a kasnije tokom vegetacije Goal u fazi 4 – 5 listova u koncentrciji 0,4 – 0,8 lit. po hektaru. Tretiranje protiv plamenjače vrši se preparatima poput Cineb, Ditan , Ridomil i slično. Lukova muva suzbija je preventivnim prskanjem u fazi 3 lista i ponovno nakon 15 dana.

U našim uslovima, zalivanje je stoga potrebno u fazi intenzivnog rasta lišća i stvaranja lukovice.

Ubiranje belog luka vrši se u početnoj fazi poleganja kada je list još zelen uz obavezno podrivanje jer ukoliko dođe do puknuća lista doći će i do ubrzanog sušenja lukovice. Povađeni luk se ostavlja na parceli da se osuši a zatim se plete u vence ili na većim površinama odseca lšće na 2 cm od lukovice i džakira. beli luk iz prolećne sadnje može se čuvati do 10 meseci, I od sadnje u jesen do 6 meseci.

autor:Dipl. Ing. M. Damljanović

PSSSrbija