Biološka zaštita u povrtarstvu je najbolja

Biološka zaštita – Pod biološkim merama u širem smislu podrazumeva se i korišćenje različitih biotehničkih sredstava nežive prirode u borbi protiv štetnih organizama. Biološko suzbijanje mikroorganizama, prouzrokovača oboljenja biljaka, počinje tek početkom XX veka, sa otkrivanjem prirode bolesti.

One se danas sprovode pri gajenju mnogih korisnih biljaka. Najveću primenu biološke mere zaštite našle su u voćarstvu i povrtarstvu.

U povrtarstvu biološke metode zaštite predstavljaju vrlo važnu meru zaštite povrća od bolesti i štetočina, posebno u zaštićenom prostoru. U zemljama razvijene povrtarske proizvodnje one se već decenijama uspešno sprovode. U Holandiji nema staklenika u kojem se gaji povrće, da se delimično ili u celini ne obavlja biološko suzbijanje štetočina patogena. Ove mere su našle veliku primenu u Nemačkoj, Engleskoj, Španiji, Italiji.

Da bi se biološke mere zaštite uspešno primenjivale potrebno je savladati određene poteškoće. Potrebno je veliko razumevanje korisnika ovih mera, odnosno uzgajivača biljaka

• o potrebi očuvanja životne sredine
• potrebi proizvodnje zdravih plodova bez ostataka pesticida
• početna ulaganja su obično veća nego kod zaštite primenom pesticida, ali se na dalji rok veoma isplate.

Pre svega, zakonskim merama treba stimulisati primenu bioloških pesticida. Manjim porezima i određenim stimulacijama pri nabavci sredstava biološke zaštite, kao i sticanju većeg znanja iz ove oblasti. U svetu postoji veliki broj sredstava za biološko suzbijanje štetnih agenasa gajenih biljaka. Međutim oni čine veoma mali procenat u ukupnom primeni pesticida. Broj registrovanih biopesticida u nekim zemljama je zadovoljavajući i koristi se pre svega u zaštićenom prostoru.

Biološka zaštita u povrtarstvu je najbolja

U Srbiji je registrovano nekoliko biopesticida na bazi bakterije Bacillus thuringi ensis. Kod nas je registrovano i nekoliko insekticida koji deluju kao regulatori rasta insekata Dimilin 48, Nomolt, Aplaud, Insegar 25WP, Match 050EC.

Na tržištu se mogu naći i vizuelni i seksualni atraktanti, odnosno ploče obojene lepljive ploče i feromoni. Međutim još uvek se u praksi ne koriste predatori i paraziti štetočina i preparati antagonisti patogenih gljiva i bakterija. U biološkim merama zaštite koriste se biopesticidi I biotehnička sredstva. Biopesticidi uključuju žive agense, makrobiloške (predatore, parazite i parazitoide) i mikrobiološke (gljive, bakterije, viruse) prirodne pesticide i produkte metabolizma nekih organizama.

Biotehnička sredstva su nežive prirode i predstavljaju hemijske materije koje negativno deluju na ponašanje štetočina u smislu privlačenja – atraktanti ili odbijanja – repelenti. U biotehničkim sredstvima se nalaze i sredstva koja povećavaju otpornost biljaka i regulišu razvoj insekata.

Biološke mere imaju najveću primenu u suzbijanju štetočina i uzročnika oboljenja pre svega gljiva i bakterija.

Njihova primena u suzbijanju korova je malo zastupljena. Postoje mikoherbicidi na bazi gljiva koji su patogeni za određene korovske vrste, ali je njihova praktična upotreba mala. Biopesticidi – makrobiloški agensi kao biopesticidi mogu biti insekti, grinje, nematode, ptice i sisari.

 Po načinu života mogu biti:

• predatori,
• paraziti i
• parazitoidi.

Najpoznatiji predatori sa primenom u zaštiti povrća:

1. insekti,
2. grinje i
3. nematode.

Biopesticidi – vrste

Među insektima značajne su predatorske stenice. Više vrsta roda hrane se tripsima u zaštićenom prostoru kao lisnim vašima, i to belom leptirastom vaši i crvenim paukom. Stenice roda Macrolohus koriste se za suzbijanje jaja i larvi bele leptiraste vaši.

Bubamare sa dve i sa sedam tačaka larve i imaga hrane se lisnim vašima. Poznato je pravilo da gde ima bubamara ima i lisnih vaši. Zlatooke su predatori biljnih vaši. Predatorska galica se koristi za suzbijanje lisnih vaši u zatvorenom prostoru. Predator je larva ovog insekta koja za 7-14 dana pojede 5 do 30 biljnih vaši. Predatorske nematode se koriste za suzbijanje puževa i larvi grčica. Nakon ulaska u telo puža one ispuštaju otrovne bakterije i tako uništavaju domaćina.

Paraziti su vrste koje žive na račun domaćina i ostaju u životu i posle smrti domaćina. Postoje paraziti jaja, larve, lutke I imaga. Prema broju domaćina mogu biti monofagi, oligofagi i polifagi. Paraziti u unutrašnjosti tela su endoparaziti, odnosno ektoparaziti ako se razvijaju na domaćinu.

Parazitoidi žive na račun jednog razvojnog stadijuma štetočine koji ugine tek kad parazitoid završi razviće. Rezultat je prestanak ishrane štetočine. Najpoznatiji parazitoidi su insekti koji pripadaju osama i različitim rodovima Braconidae kao i neki insekti iz familije Diptera – Tahinidae.

Za suzbijanje bele leptiraste vaši koristi se parazitna osa Enarsia formosa. Polaže jaja unutar larve i izaziva njeno umiranje. Vrste iz roda Trihogramma su jajni paraziti brojnih gusenica štetnih leptira. Pogodne su za suzbijanje raznih sovica u usevu povrtarskih biljaka.

Mikrobiološki agensi su prouzrokovači bolesti, štetočina. Koriste se kao antagonisti za suzbijanje drugih mikroorganizama, a mogu biti 

1. gljive,
2. bakterije i
3. virusi

Gjive se koriste kao entomopatogene i namatopatogene za suzbijanje štetnih insekata i nematode, kao antagonisti za suzbijanje drugih gljiva. Najpoznatija gljiva Beauveria bassiana koja se primenjuje za suzbijanje krompirove zlatice. Poznat je preparat Naturalis. Verticilium lecanii se koristi u nekim preparatima za suzbijanje biljnih vaši.

Bakterije su najviše primenjivane u ovoj oblasti. Najpoznatiji je preparat Bacillus thuriganensis, koji razara crevni trakt domaćina.

Najpoznatiji registrovani preparati iz grupe bakterija su D-Stop, Z-Stop, Biobit, Novdor.

Virusi su entomopatogeni i koriste se za suzbijanje štetnih insekata. Poznati su virus poliedrije i virus granuloze. Primenjuju se za suzbijanje sovica i drugih gusenica.

Izvor – “Zaštita povrća “ grupe autora dr. M.Mijatović, dr. A. Obradović, M. Ivanović
Stručni saradnik za zaštitu bilja – Žaklina Mladenović