Bolesti mrkve i sredstva zaštite

Najavljene su kiše i bolesti mrkve su očekivane, zato na vreme zaštitite biljke. Pepelnica mrkve (Erysiphe helracei) se ispoljava na licu i naličju listova i lisnim drškama u vidu bele brašnaste prevlake. Razvoju bolesti odgovara toplo vreme sa velikom vlažnošću vazduha.

I u prevenciji ove bolesti treba primenjivati plodored i uklanjati biljne ostatke, a za setvu koristiti zdravo seme. Hemijska zaštita uključuje primenu preparata sa aktivnom materijom difenokonazol, penkonazol, azoksistrobin, piraklostrobi.

Crna pegavost mrkve, čiji je izazivač Alternaria dauci, uočava se na lišću u vidu pega nepravilnog oblika najčešće na ivici lista. Pege se uvećavaju, povećava se i njihov broj, pa zahvataju veći deo lista. Pege nastaju i na lisnim peteljkama, prstenasto ih obuhvataju i dovode do sušenja listova. Bolest pri jačem napadu zahvata svo lišće sem onog u sredini. Česte kiše  pogoduju razvoju bolesti. Prenosi se semenom i zaraženim biljnim ostacima pa uklanjanje biljnih ostataka, setva zdravog semena, trogodišnji plodored doporinose sprečavanju pojave bolesti.

Od hemijskih preparata u toku vegetacije mogu se upotrebiti preparati na bazi azoksistrobina, hlortalonila ili difenokonazola.

Bolesti mrkve i sredstva zaštite

Sivomrka pegavost lista mrkve (Cercospora carotae) manifestuje se pojavom kružnih pega na listovima čija je sredina crna, a ivica mrka. Vrlo brzo pege dobijaju mrku boju i liče na simptome crne pegavosti ili bakterioze. Razlika je u tome što su ove pege uglavnom udaljene od ivice lista i imaju blago hlorotični oreol. Pege se javljaju i na lisnim drškama. Razvojem bolesti zaraženi listovi propadaju, smanjuje se lisna masa, smanjuje se prinos i otežano je mehanizovano vađenje mrkve. Ostvarivanju infekcije odgovara vlažan list ili visoka vlažnost, a dužina perioda vlažnja zavisi od spoljne temperature. Zato treba voditi računa o navodnjavanju. Gljiva prezimi u biljnim ostacima pa su uklanjanje biljnih ostataka i primena plodoreda važne mere za smanjenje pojave ove bolesti.

Bojana Karapandžić, dipl. ing.polj.

Pesak sprečava širenje bolesti, ubrzano isparavanje vode i preterano zagrevanje korena u trapu. U Nemačkoj se umesto peska upotrebljava slama i strugotina. Duž trapa i po vertikali, na svakih 1,5-2 m, mora da se osigura ventilacija, bilo šupljim keramičkim cevima ili drvenim letvama. Čuvanje u spremištima podrazumeva podno čuvanje na gomili ili u razastrte slojeve po policama tj stalažno.

Slavica Kodžopeljič
dipl .ing.ratarstva